Matičnjak, melisa ili limunčica

Matičnjak je na našim prostorima veoma poznata i cenjena lekovita biljka. Njegovo osnovno delovanje je umirujućeg karaktera, pa se mahom preporučuje kao prirodno sredstvo za smirenje kod gotovo svih vrsta nervnih poremećaja, na prvom mestu kod nervoze, teskobe i depresije. Danas se često i kombinuje sa drugim biljkama sličnog dejstva.

Ovaj srodnik lavande ima potpuno isto grčko ime kao što ga ima i pčela melissa koja ga rado posećuje zbog nektara i koja ga istovremeno oprašuje. Njegovi beli cvetići, mirišu poput limuna, tako da je poznat i pod jednim drugim imenom a to je limunčica. Matičnjak raste u velikim grmovima i dostiže visinu od 40 do 80 cm, a svoje ljupke cvetne venčiće otvara već početkom leta.

Domovina matičnjaka su istočne obale Sredozemnog mora, ali je nakon gajenja u vrtovima pobegao u prirodu. Matičnjak danas nalazimo na svim osunčanim livadama zapadne Evrope, a najčesće na ivicama puta, pored starih zidina, u vinogradima...

Nije poznato da li su matičnjak stari narodi uzgajali zbog njegovih lekovitih svojstava ili zbog obilja nektara koji nudi pčelama. Kako god bilo, oni su ubrzo otkrili vredne osobine matičnjaka. Naročito su arapski lekari shvatali kakva se moć krije u ovoj biljci. Prvi su je prozvali "travom za srce" (ona ga jača, smiruje lupanje, otklanja teskobu). Proglasili su je takodje "travom za vedrinu", pogodnom za jačanje svih vitalnih sposobnosti, delotvornom protiv "crnih misli", teskobe, "fiksnih ideja", glavobolja uzrokovanih živčanom napetošću i gubitkom pamćenja.

Kasnije, nakon što su benediktanci prihvatili kulturu matičnjaka od Arapa, postali su u tome pravi stručnjaci: matičnjakova voda, a naročito karmelićanska vodica od matičnjaka, postao je poznati lek u celom svetu.

Matičnjak je takoreći oduvek bio jedna od najomiljenijih i najtraženijih trava. Ova biljka je ponosna kraljica svih stimulativnih trava. Često je bila spas nemirnoj glavi, nespretnom ljubavniku, ženama opterećenim svakodnevnim problemima, očajnicima, onima što ih kroz život prati stalni osećaj nezadovoljstva. Ova magična biljka ima moć da obnavlja organizam, vraća krepost, snagu i radost življenja čak i najsnuždenijima.

Matičnjak leči mnoge nervne depresije. Ova biljka uklanja mnoge smetnje što uzrokuju psihički krah ili su njime uzrokovane. Matičnjak deluje protiv grčeva: drugim rečima on uklanja bolni ili teskobni grč raznih organa, bilo da se radi o srcu (lupanje srca, stezanje u srcu...), krvnim sudovima (zujanje u ušima, vrtoglavica...), organima za varenje (grčevi u želucu, crevima i slično), nervnom sistemu (nesanica, nesvestica, umni zamor, migrena, teskoba, uzrujanost...), organima za disanje (napadi astme, nezaustavljiv kasalj i slično), a i svim drugim organima.

Tako dobar čaj od matičnjaka može uzlečiti mnoge neodredjene bolove u stomaku, zubobolje, nepravilne menstruacije...

U spoljašnjoj primeni matičnjak, zdrobljen ili u obiku losiona, vrlo je delotvoran protiv neuralgija, reumatičnih bolova, povreda i rana (kod kojih ubrzava zarastanje).

Divlji matičnjak počinje da se bere krajem juna i to posle rose i po suvom vremenu. Inače bi biljka poprimila neprijatan miris i postala neupotrebljiva. Suši se cela, pola u hladu a pola na suncu. Nakon sušenja čuva se u malim strukovima, obesena na tavanu. Ako maričnjak gajite u vrtu, što se svakako preporučuje, odgovara mu bilo koje zemljište, ali se trudite da odaberete sveža i duboka. Matičnjak se seje u aprilu i maju, a presadjuje u septembru. To je veoma zahvalna biljka za uzgoj, jer se veoma brzo razmnožava vegetativnim putem.