Uzgoj oraha

Uzgoj oraha, kao i svake druge voćne vrste, treba započeti odabirom sorte. Sorte oraha podeljene su u dve osnovne grupe: orasi za vinogradarsku zonu i orasi za kontinentalnu zonu.

Sorte oraha za vinogradarsku zonu

1. Rasna - Veoma rodan orah, umereno bujne krosnje, kratke vegetacije, sa srednje krupnim plodovima, težine 12-13 grama. Spada u srpsku sortu.

2. Šampion - Takodje srpska sorta i vrlo rodna sorta oraha, sa kratkom vegetacijom. Ima srednje krupan do krupan plod, težine oko 13 grama.

3. Tisa - Jos jedna srpska sorta oraha, koja radja krupne plodove, teske oko 15 grama. Spada u veoma rodne sorte.

4. Šejn - Ovo je bugarska sorta oraha sa nesto manjim plodovima, težine oko 11 grama, ali se odlikuju tankom ljuskom ispod koje su kvalitetna i puna jezgra. Šejn je veoma otporna sorta oraha, kako na niske temperature, tako i na mnoge biljne bolesti, pa svakako može da bude dobar izbor za uzgoj.

Sorte oraha za kontinentalnu zonu

1. Gazenhajmski 139 - Sorta oraha proizvedena u Nemačkoj, ima krupne ovalne plodove, teske oko 14 grama. Odlikuju se svetlom i tankom ljuskom. Ovo je rodna sorta kasnije vegetacije.

2. Gazenhajmski 251 - Takodje sorta oraha proizvedena u Nemačkoj, kasnije vegetacije. Daje veoma krupne plodove, teske oko 15 grama.

Kako se sadi orah

Orah je veoma zahvalna voćka za uzgoj jer okvirno govoreći ne zahteva naročite uslove. Ipak najvise mu prijaju vinogradarske regije.

Zasade oraha treba formirati na sunčanim mestima.

Sto se tiče zemljista ni tu nije nesto naročito izbirljivo drvo, jer podnosi i kamenito zemljiste, ali zato mora biti i dovoljno propustljivo. Medjutim, za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivanim visokim prinosima treba odabrati duboko i rastresito zemljiste. Pre sadnje potrebno je temeljno ocistiti i nadjubriti zemljiste. Najbolji izbor je PK djubrivo u odnosu 0:15:30, 1000-1800 kg po 1 hektaru.

Najbolje vreme za sadnju oraha je jesen. Potrebno je iskopati jamu u kojoj će koren sadnice oraha biti u potpunosti prekriven. To je najmanje pola metra dubine. Sa zemljom pomesati 1 kg NPK djubriva, pa njome zatrpati jamu u kojoj je mlada sadnica. Ne treba zaboraviti da se žile sadnice pre sadnje trebaju orezati, a da bi se lakse primile dobro je koren potopiti u mineralnu smesu napravljenu od stajskog djubriva, ilovače i vode.

Orah je voćka koja zauzima dosta veliku povrsinu, pa je za jednu sadnicu potrebno obezbediti najmanje 30m2. Znači da rastojanje izmedju sadnica oraha koje su proizvedene kalemljenjem treba da bude najmanje 6x5 m, te da će u zasad oraha na povrsini od 10.000 m2, stati 333 sadnice.

Za orahe bujne krosnje, ali i radi mogucnosti primene mehanizacije, razmak izmedju sadnica treba biti veći, 10x8 m. U tom slučaju će ih na jednom hektaru biti 123.

Kako se neguje orah - uzgoj oraha

Na dalje nega oraha se ogleda u djubrenju i održavanju zemljista, zastiti od bolesti i stetočina, orezivanju i negovanju krune.

Djubrenje zasada oraha treba da bude djubrivom koje je bogato kalijumom i fosforom. Orahu je na jesen potrebno 4 kg NPK djubriva po svakom stablu, a na prolece 2 kg NPK djubriva po stablu i u maju mesecu 3 kg 27% KAN-a po stablu.

Zastitia oraha od stetocina sprovodi se redovnim prskanjem. U martu se prska rumesanom ili kreozanom. Zatim sledi letnje prskanje, pre listanja oraha sa 0.6 % cinebom ili ortocidom, pa nakon cvetanja takodje sa 0.6 % cinebom ili ortocidom, i pocetkom juna sa 0.3% ortocida uz dodatak 0.1% sistemina.

Zemljiste je najbolje održavati u formi ledine, jer travnato zemljiste vuče mnogo vlage koja je potrebna za pravilan i zdrav rast oraha.

Orezivanje oraha počinje već prve godine po sadnji skraćivanjem voćke na željenu visinu. Tada se ostavljaju 4 ili 5 najbolje razvijenih pupoljaka iz kojih će se ubrzo nastati mladari. Kasnijih godina orezivanje oraha treba da bude usmereno na skraćivanje jako razvijenih ramenih grana da bi se obezberio brži rast osnovne grane voditeljice.

Za oprasivanje ne morate mnogo da se brinete, ono se obavlja vetrom.

Mala kalkulacija prinosa oraha

Komercijalna isplativost uzgoja oraha je itekako računica u plusu. Cena za 1 kilogram očišćenog oraha već nekoliko godina iznosi oko 1.000 dinara na pijačnim tezgama i u specijalizovanim prodavnicama. U lokalnoj prodaji cena za 1 kg oraha je nesto niža, tj. kreće se oko 800 dinara.

Ukoliko ste zasadili kalemljeni orah možete očekivati da će početi da radja već od treće ili četvrte godine, samo morate imati strpljenja, jer su u tim prvim godinama jos uvek mali prinosi. Orah čije su sadnice nastale iz semena, tek od desete godine počinje da daje plodove.

Prinos oraha u punom jeku nakon zavrsenog razvojnog procesa obično iznosi od 50 do 70 kg po stablu. Ukoliko ste zasadili 123 stabla po hektaru, to je od 6.000 do 8.500 kg po hektaru. Ako računamo da od toga u proseku bude oko 30 kg oljustenih oraha po stablu, sto je sasvim realno za očekivati, onda bi po maximalnoj ceni donosilo 30.000 dinara po stablu, tj. 30.000x123=3.690.000 dinara po hektaru.

Prinos naravno varira od godine do godine i zavisi od sorte oraha, kvaliteta jezgra, vremenskih uslova... Zbog toga je preporuka da se na velikim zasadima uzgaja vise sorti oraha. Svaka godina je drugacija i nikad se ne zna kojoj će sorti u potponosti pogodovati da bi dala maksimalne prinose.

Kada je u pitanju otkup oraha na veliko, u Srbiji su najveci otkupljivaci fabrike keksa i čokolade kao sto su: Pionir - Subotica i Swisslion - Vrsac.

Možda će vas zanimati i jedan stariji tekst pod nazivom: "O orahu" - napisan jos daleke 1980. godine.