Plesnivost kukuruza

Plesnivost kukuruza je česta pojava. U skorije vreme bili smo suočeni sa velikim kvarom kukuruza u ambarima, što je dovelo i do veoma lošeg kvaliteta mleka na tržistu. Sve to izazvalo je ogromno nezadovoljstvo u celoj zemlji, u svim sferama a naročito kod krajnjih potrošača mleka. U nekim ambarima procenat plesnivog klipa i zrna kukuruza iznosio je čak i 35%. Tako da je od ukupnog roda velika količina kukuruza bila neupotrebljiva. Poznato je da plesniv kukuruz izaziva razne poremećaje u organizmu životinja tako da je bolje i ne stavljati ga u obrok, ali se u ovim kriznim vremenima to ipak dogodilo.

Plesnivost kukuruza se javlja stalno a naročito od kako su poljoprivrednici počeli da seju visokorodne hibride sa dužom vegetaciojom. U vreme berbe oni imaju visoku vlažnost i ukoliko spoljna temperatura vazduha bude iznad 10 stepeni, počinje razvoj gljivica, tj. plesni. Svojim produktima metabolizma one zagadjuju zrno kukuruza koje počinje da se kvari.

Iz ovoga izlazi da se plesnivost kukuruza može sprečiti na nekoliko načina: ili da se kukuruz veštački suši (što povećava troškove i smanjuje dohodak), da se seju hibridi sa kraćom vegetacijom ali koji daju manji rod ili da se na drugi način spreči pojava plesni i kukuruz u celosti iskoristiti za ishranu svinja i drugih domaćih životinja.

Inženjer Radojle Markićević koji je kao direktor Poljoprivredne stanice poslovao u sastavu Kombinata "Sirmijum" u Sremskoj Mitrovici još davno se zalagao da se bere vlažan kukuruz i da se potom silira: bez klica ako je namenjen za tov svinja, odnosno sa klipom ako će biti upotrebljen za tov junadi. On je za dve godine naučio mnoge poljoprivrednike u Sremu kako da siliraju kukuruz. Svi su se uverili da je postupak jednostavan i koristan tako da brzo raste broj poljoprivrednika koji su siliranjem izbegli velike štete usled plesnivosti kukuruza.

Pa evo na sledećim stranama kako bi trebao da izgleda postupak siliranja kukuruza i kako izbeći truljenje kukuruza.