Uzgoj lubenica

Ovde ćemo opisati kako izgleda uzgoj lubenica.

Lubenice se mogu uzgajati kao rane u zaštićenim gnezdima, tunelima, plastenicima, i to kao rana prolećna ili jesenja kultura. Za ranu proizvodnju lubenica koriste se sorte stoks, mramorka i novi hibridi, koje obrazuju plodove veličine 1-1,5 kg, a za jesenju sve poznate sorte.

Proizvodnja rasada

Rane lubenice se proizvode iz rasada, a za jesenju berbu vrši se polovinom juna direktna setva. Za proizvodnju rasada lubenica setva se obavlja 30 - 35 dana pre sadnje, i to u saksije, hranljive kocke ili busen ledinskog zemljišta (10 x 10cm). Do nicanja se održava temperatura od 25oC, a zatim se snižava na oko 16° C, što omogućuje dobijanje rasada sa čvrstim, kratkim stablom. Sa pojavom prvog lista temperatura se održava na 20 - 22° C danju i oko 15° C noću, uz relativnu vlažnost vazduha oko 65%. U toku rasta rasada primenjuju se sve redovne mere nege. Pored regulisanja temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta (zalivanje svakih 5 - 7 dana sa 5 - 10 litara vode na m 2 ) obavezna je zaštita protiv antraknoze (dithane 14 - 45 0,15%), pepelnice (karathane WP 0,1%) i plamenjače (bakrocid 0,5%) u razmacima od 10 - 15 dana ili po potrebi. Pri zaštitnom prskanju treba izvršiti i folijarno prihranjivanje vuksalom 0,2%.

Kalemljenje lubenice na tikvu

Veoma dobre rezultate u proizvodnji ranih lubenica daje kalemljenje lubenica na tikvu nategaču ili vrgu (lat: Lagenaria vulgaris). Kalemljenje lubenice mogu uspevati na nižim temperaturama od nekalemljenih, a imaju izraženu veću ukupnu otpornost. Pored toga, plodovi ranije zru. Naklijalo seme lubenica i vrga seje se istovremeno, s tim što se vrg seje u saksije (8 x 8cm). U fazi otvorenih kotiledona , 2 do 3 dana posle nicanja, vrši se kalemljenje. Pre kalemljenja biljke se dobro zaliju, a zatim se biljke lubenice vade i stavljaju u sud sa vodom. Kalemljenje lubenice na tikvu se vrši na zesajanom mestu, kako bi isparavanje biljaka bilo što manje.

A evo i kako izgleda: Oštrim nožem ili žiletom (ili uskim oštrim šilom) zaseče se tikva vrga između kotiledonih listića u dužini 1,5 - 2 cm. Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti presek stabla dužine kao i rascep na vrgu (1,5 - 2cm). Kalem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo i kotiledoni dobro prilegnu jedni uz drgog. Mesto spajanja se obavije vatom. Ovakav rasad se dalje razvija na temperaturi oko 25° C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90%. Prvih dana po kalemljenju biljka se zaseče da bi se sprečilo suvišno isparavanje. šest do sedam dana posle kalemljenja formira se kalus i dalje se nastavlja uobičajena nega rasada.

Rasađivanje lubenica

Priprema zemljišta za uzgoj lubenica u gnezdima (kućicama) sastoji se u obilnom đubrenju stajnjakom tokom jeseni po čitavoj površini ili samo u kućice, gnezda. Ukupna količina stajnjaka iznosi 400 - 600 mc/ha pri đubrenju cele površine, odnosno 150 - 200 mc/ha pri đubrenju u kućice. Osim stajnjakom zemljište se đubri sa 300kg NPK đubriva (1:1:2) po hektaru. Kućice se mogu praviti u jesen ili u proleće neposredno pred setvu, sadnju. Gnezda mogu biti topla (na dno se stavi svež stajnjak koji zagreva zemljište) ili hladna. U toplim gnezdima moguća je za oko 10 dana ranija setva ili sadnja nego hladnim. Bez obzira na karakter gnezda, posle setve ili sadnje postavlja se noseća konstrukcija sa plastičnom folijom koja štiti lubenicu od izmrzavanja.
U plasteniku se zemljište pre sadbhe priprema unošenjem 4 - 6kg zgorelog stajnjaka na m2, uz površinsku obradu.

Rasad lubenica za ranu proizvodnju sadi se polovinom marta u topla gnezda, odnosno do prvih dana aprila u hladna gnezda, a u plasteniku u prvoj polovini marta (pri grejanju), odnosno krajem marta. Za jesenju berbu u plasteniku (ako je proizvodnja iz rasada) sadnja lubenica se obavlja polovinom jula.

Na kraju priče, možda će vas zanimati kako se prave kockaste lubenice.