Uzgoj paprike u plastenicima

Za uzgoj paprike u plastenicima najpodesnije su rane sorte koje imaju plod sa jednim vrhom, kao što su cecei, zlatna medalja, somborka, odnosno sorte koje imaju srednje krupan plod (novosadska bela babura, AL-12). Najbolje se razvijaju sorte tipa feferoni (papričica) kao što su niška, leskovačka i sl...

Vreme proizvodnje podešava se prema mogućnostima grejanja. Uz to sadnja paprike se obavlja kada je pikirani rasad star oko 70 dana a nepikirani 50-60 dana. Prema tome se podešavaju termini setve i sadnje.

U kontinentalnim uslovima, za prolećni uzgoj paprike u plastenicima bez grejanja, setva se obavlja krajem januara, a pikiranje do polovine februara. Ukoliko se plastenik greje, kao i u mediteranskom području, za ovu proizvodnju setva se obavlja 20-30 dana ranije. Za jesenju berbu paprika se seje krajem maja.
Proizvodnja ranog rasada paprike obavlja se u zaštićenom prostoru gde se može postići temparatura oko 22° C.

Najbolje je da se seme zaseje u sandučiće napunjene dezinfikovanom zemljišnom smesom. Do nicanja (10-12 dana) održava se temperatura 25-28° C. Posle nicanja temperatura se snižava na oko 18° C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje rasada. Kad se pojavi prvi par pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke (8 x 8 cm). Posle pikiranja rasad se uzgaja na temperaturi vazduha 22-25° C danju i oko 20° C noću i temperaturi zemljišta 20° C. Optimalna relativna vlažnost vazduha je oko 70%. U toku nege rasada paprike primenjuju se sve redovne mere nege uz 1-2 folijarna prihranjivanja (vuksal ili s.).

Za jesenju berbu setva se obavlja krajem maja u otvorene pripremljene leje. Setva je ređa (5-10g, semena na m2 ), što omogućuje ujednačen rast biljke, bez izduživanja. Sadnja paprike se obavlja u pripremljeno zemljište (đubreno pred obradu sa 4-6 kg stajnjaka na m2 i sa 40-50 grama NRK đubriva na m2 uz dezinfekciju), na rastojanju 30-50 cm između redova i u redu 10-20cm, uz dobro zalivanje.

Posle sadnje paprika se dobro zalije. Prvih 10-15 dana posle sadnje paprika veoma sporo raste. U tom periodu treba obaviti prvo prihranjivanje sa 40-50 grama NPK đubriva, zatim zalivanje i međuredno okopavanje. Drugo prihranjivanje sa istom količinom hraniva vrši se u fazi masovnog cvetanja i formiranja prvih plodova. Pored toga, u toku vegetacije valja izvršiti i 1-2 folijarna prihranjivanja. Posle zalivanja i prihranjivanja obavlja se okopavanje (međuredna obrada). što je više okopavanja to se korenov sistem bolje razvija, a to je za papriku značajno.

Za uzgoj paprike temperatura u plasteniku danju treba da se kreće oko 22° C a noću oko 20° C. Na temperaturi od 15° C paprika zaustavlja rast, a na +10° C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Tokom sunčanih dana , a posebno leti, provetravanje plastenika mora biti pojačano. Na tunelima se početkom leta (polovinom jula) skida plastična folija i ponovo stavlja na noseću konstrukciju početkom septembra. Redovnim provetravanjem održava se niža vlažnost vazduha (oko 70%), što pogoduje paprici.

Do masovnog cvetanja zalivanje paprike u plastenicima je ređe (sa 10-20l/m2 ) a sa formiranjem plodova zaliva se svakih 5-7 dana sa 20-30l/m2 .
Berba sitnoplodnih sorti u plastenicima bez grejanja počinje polovinom maja a krupnoplodnih početkom juna, a u jesenjoj proizvodnji krajem septembra odnosno početkom oktobra. Kod rane proizvodnje berba može trajati do jeseni, s tim što se do početka jula može ostvariti prinos od 2 do 2,5 kg/m2 , odnosno 5-6kg do kraja vegetacije. Kada je u pitanju jesenji uzgoj paprike u plastenicima berba traje do kraja novembra, odnosno do polovine decembra (ako ima grejanja) i ostvaruje se prinos od 2 do 3kg plodova na m2.

A ovde možete pročitati i kako izgleda uzgoj paprike u niskim tunelima.