Najčešće bolesti jagode

Jagodu napada veći broj različitih bolesti poznatih kao mikoze, bakterioze i viroze. Mikoze su najčešće bolesti jagode i najštetnije. Kod nas se svojom pojavom ističu: lisna, crna i ljubičasta pegavost, zatim pepelnica i siva trulež plodova.

Lisna pegavost je najčešća i najopasnija bolest jagode. Javlja se skoro svake godine, prouzrokujući velike štete. Rano s proleća pojavljuju se na lišću sitne pege, one se kasnije povećavaju zahvatajući sve veću površinu lišća, koje se sasušuje i propada. Pege su crvenkasto-ljubičaste s beličastim središtem i zagasitim obodom, po čemu se ova bolest razlikuje od drugih tipova pegavosti lišća jagode.

Usled sušenja obolelog lišća plodovi jagode ostaju sitni i ne dozrevaju, ili potpuno uvenu. Hladno i vlažno vreme pogoduje razvoju bolesti, kada prinos biva znatno umanjen.

Bolest se suzbija primenom preparata na bazi bakra, tirama, kaptana ili faltana i drugih. Prskanje jagode početi pri kretanju vegetacije i posle cvetanja.

Crna pegavost se pojavljuje istovremeno s lisnom, zbog čega se često brkaju. Pege na lišću, kada je u pitanju ova bolest, nisu u svom središtu beličaste-svetle, već tamne.

Ova bolest jagoda suzbija se primenom sličnih preparata kao i prethodna bolest.

Ljubičasta pegavost i trulež plodova jagode pojavljuje se posle berbe plodova. Bolest se uočava na lišću u vidu okruglastih ili izduženih ljubičastih pega sa središtem mrke boje i svetlocrvenim rubom. Izgleda tako sto se jače napadnuto lišće suši.

Pege se pojavljuju i na lisnoj peteljci, koja se takodje suši i propada. Oboleli plodovi jagode su mrke boje, razmekšavaju se i trule.

Bolest se suzbija primenom navedenih preparata čim se pojave prvi simptomi.

Pepelnica jagode se poznaje po karakterističnoj beličasto-sivoj prevlaci formiranoj na svim organima obolelih biljaka.

Obolelo lišće se slabije razvija, postaje krto i lako lomljivo, te se suši i propada. Na njemu se uočavaju brojne ljubičaste nijanse.

Zaraženi cvetovi jagode su takodje prekriveni pepeljastom prevlakom, sasušuju se i otpadaju ne donoseći plod.

Plod oboljeva od zametanja, pa sve do berbe. Naročito su osetljivi mladi plodovi koji se smežuraju i venu, a potom suše i propadaju.

Oboljevaju i stoloni zajedno sa živićima.

Suzbija se izborom zdravog sadnog materijala i primenom "kosana", "afugana", "saprola", "benlejta" i "rubigana" po pojavi prvih simptoma. Posle sedam do deset dana prskanja ponoviti, a ostala izvesti ako se za to ukaže potreba.

Siva trulež plodova je vrlo opasno i često oboljenje jagode. Oboljevaju pretežno plodovi, koji se razmekšavaju i trule. Na njima se formira siva prevlaka koja predstavlja miceliju i reproduktivne organe parazita, prouzrokovača bolesti. Otuda i naziv: siva trulež plodova. Za vreme češćih padavina trulež se naročito intenzivno širi, te može dovesti u pitanje i berbu.

Ova bolest jagode suzbija se prskanjem posle otvaranja prvih cvetova preparatima: "euparen", "derosal", "benlejt", "plonemil", TMTD, "benomil" i dr.