Japanska šljiva

Japanska šljiva kao odlično stono voće se sve više širi u mediteranskim, evropskim, pa i afričkim zemljama. Izmedju ostalog, zahvalna je za uzgoj zbog čvrstog mesa veoma pogodnog za transport.

Pa, hajde da se upoznamo sa tim zanimljivim voćem.

Japanska šljiva se gaji u toplijim područjima, pored svih ostalih evropskih sorti, koje su, inače, najrasprostranjenije. Sorte japanskih šljiva potiču od kineske vrste šljiva Pronus salicina (P. Triflora). Vekovima su gajene u Kini i Japanu, a krajem prošlog veka prenete su iz Japana u SAD, a odatle u Evropu, gde se gaje pod nazivom japanske šljive. Daljom selekcijom stvorene su brojne sorte japanskih šljiva, a danas se one najviše gaje u SAD-u (Kalifornija), a u Evropi u Italiji i Francuskoj.

Japanske šljive imaju karakterističan izgled stabla, pretežno su bujnijeg rasta, sa sivom hrapavom korom i mnogo kratkih rodnih grančica u krošnji. Obilno cvetaju i veoma su rodne. Plodovi su im srednje krupni ili krupni, okruglastog, srcolikog, ili ovalnog oblika, najčešće crvene ili žute pokožice, crvenog ili žutog mesa, koje je dosta čvrsto, sočno, osvežavajućeg, kiselkasto-slatkastog ukusa. Sazrevaju od polovine juna do sredine avgusta. Plodovi se pretežno koriste u svežem stanju, a posto ima veoma slične karakteristike kao domaća šljiva mogu poslužiti i za preradu.

Kaleme se na podlogu dženariku ili vinogradarsku breskvu. Pri podizanju zasada ili pojedinačnoj sadnji treba znati da je japanska šljiva stranooplodna biljka, što znači da su joj potrebni oprašivači. U tu svrhu koriste se neke sorte japanskih šljiva, a može poslužiti i dženarika.

Osim toga, japanska šljiva se može uzgajati samo na zaštićenijim položajima toplijih područja. Osetljivije su prema niskim temperaturama od evropskih šljiva. Ranije kreću, pa su za njih opasni i kasni mrazevi. Poželjno je da u periodu njihovog sazrevanja vreme bude suvo i toplo, s niskom vlažnošću vazduha, jer su plodovi osetljivi prema monoliji.

Dakle, odgovara im priobalni mediteranski pojas, ostrva i neka toplija, južna kontinentalna područja. Japanska šljiva je posebno zanimljiva za snabdevanje jadranske obale i ostrva, jer je u vreme njihovog sazrevanja mali izbor ostalog voća, a posebno takvog kiselkasto osvežavajućeg ukusa koji prija za vrućih letnjih dana. S druge strane, evropske šljive se u ovom području uglavnom i ne gaje.