Seoski turizam (šaljiva priča)

Gledam tu skoro na televiziji di računali neki koliko se isplati taj seoski turizam, pa sračunali kobasima da jedan turistički krevet u kući vredi taman toliko koliko najbolja krava u štali. E pa kad smo kod tog, da kažem i ja koju, jer se već godinama petljam sa tim pa znam to malko bolje od drugih.

Pre sveg´, u seoskom turizmu - to da se zna - ne mož´ da se računa krevet neg´ turist, jer krevet vam je uvek isti, al´ turist nije.

Turista imaš uglavnom dve vrste - imaš pasivne i imaš aktivne. E sad, ko je tu ko.

Pasivni turist ti je onaj sav smotan - jedva se vuče, lenčuga prava, zavuče se u krevet, cepa ti posteljinu, i krmelja sve vreme, ili sedi predkućom pa se sapliće - saplićeš o njeg´ kogod o kamen međaš. Kratko da kažem, tutimrak jedan i baksuz, pa bi alalijo i pare samo da ga ne gledaš više.

E, od tog nema vajde, pa makoliko da plati, i takav bolje da ti ne ulazi u kuću.

A aktivni - e, to ti je već nešto drugo. To ti je kad dođe vrednica - školovan al´ željan rada, pa kako zora a on ti se razleti, i samo pita imal´ što da se zapne. E taj turista valja više neg´ najbolja krava - ja kad vam kažem.

Uostalom, evo šta radim ja po tom pitanju. Meni već godinama u moje selo dolaze leti dva lekara, jedna zubarka, jedan veterinar, dva advokata, tri profesora, dva inžinjera i jedan slikar. Niko više al niko mi ni ne treba, jer ovi brate, svi radni, pa dok ja usto, a zubarka izvela krave u pašu, lekar internist dao svinjama ranu, profesori sredili štalu, advokati dvorište uredili ko sobu, veterinar mi kosi detelinu, inženjeri novu ogradu prave, hirurg mi struže a slikar cepa drva. Divota jedna. Što je najlepše, nije to jednog dana, neg´ iz dana u dan - lepo se pobiše međusobno ko će više da zapne. Jakako bato - jeste to seoski turizam, al´ aktivan odmor a ne krmeljenje po ceo dan.

A kad zima dođe, tek onda vidiš kolko nam vredi taj seoski turizam, jer evo mene svake godine lekari zovu na gošćenje u Beograd, veterinar me zove u Šabac, zubni lekar u Zaječar, inženjeri u Kragujevac, profesori u Novi Sad, a slikar čak u Sombor. Svi zovu i sve za džabe samo da im obezbedim mesto da i iduće godine čuvaju stoku, čiste štalu, rane svinje, kose detelinu, stružu drva i sve ostalo rade - makar i za još veće pare, jer sve je svake godine skuplje, pa i taj naš seoski turizam.

I sad vite vi tamo vredi l´ takav turist samo kolko obična krava, il´ može da se muze i bolje od nje.