Osnovna znanja o jagodi

Kada se sade jagode?

Jagode mogu da se sade cele godine, ali letnja sadnja daje najbogatiji rod, veći od jesenje, a pogotovo od prolećne sadnje. Jagode posadjene u julu i avgustu već u narednoj godini mogu da daju od 8 do 10 hiljada kilograma plodova po hektaru, posadene u jesen samo 300 do 500 kg, a u proleće neznatan prinos. Ako se jagode sade u julu i avgustu, pored kvalitetnih živića potrebno je obilno zalivanje pre i posle sadnje, sve dok se živić ne primi.

Kakvo zemljiste je pogodno za jagode?

Jagoda nije veliki probirač zemljišta, ali joj najbolje odgovara ilovačasto i peskovito zemljište bogato organskim materijama. Ne podnosi krečna, plitka, hladna i glinovita zemljišta.

Najbolji su južni položaji, naročito za rane sorte jagoda. Na ovim položajima jagode sazrevaju oko 12 dana ranije. Severoistočni položaj odgovara srednjoranim sortama, a severni položaj i ravno zemljište poznim sortama koje cvetaju kasnije i mogu da izbegnu prolećne mrazeve.

Kako se sade jagode?

Živiće jagoda treba saditi odmah posle vadjenja. Ako su pak duže stajali pre sadnje, žile živića je potrebno držati 10 do 20 časova u vodi. Neposredno pre sadnje žile treba skratiti na četvrtinu ili polovinu i odbaciti suvo i oštećeno lišće. Koren živića zatim treba potopiti u rastvor balege, ilovače i vode. Sadi se na dubinu na kojoj su žile bile u matičnjaku.

Jagode se mogu saditi ručno i mašinski, slično kao rasad povrtarskih biljaka. Za deset časova, na primer, mašinski može da se zasadi 25 hiljada živića, pet puta više nego ručno. Ručno se sadi sadiljkom u kanaliće, kao i pomoću ašova i motike. Sadiljka se koristi na lakom, rastresitom i umerenom zemljištu. Najpre se postavi kanap ili žica, pa se sadiljkom, na odredenom rastojanju, načine rupe duboke i široke 5 do 7 cm i u njih stavljaju živići. Sadiljkom se zemlja uz njih sabije. Slično se sadi i pomoću ašova i motike, s tim što se ovim alatkama načine jamice, u njih stave živići i zemlja sabije.