Proizvodnja crnog luka

Ovde ćemo objasniti kako se proizvodi crni luk i to na više načina: iz semena; iz arpadžika; iz rasada.

Za početak treba znati da crni luk najbolje uspeva na lakom i srednje lakom zemljištu. Ne podnosi teška zemljišta, ni terene s depresijama gde se zadržava voda.

Bez obzira koja je proizvodnja crnog luka u pitanju, osnovne agrotehničke mere su gotovo iste.

Osnovna obrada se obavlja u jesen na dubinu 25-30cm, a pred setvu ili sadnju u jesen ili u proleće krajem februara i početkom marta (za proizvodnju direktno iz semena), odnosno tokom marta (za proizvodnju iz rasada i arpadžika) izvodi se kvalitetna predsetvena priprema zemljišta. Ona je od posebnog značaja pri proizvodnji direktno iz semena. Pri proizodnji iz arpadžika, kao i iz rasada, pre sadnje se koristi herbicid "treflan", a pri proizvodnji direktno iz semena "ramrod" i "mezoralin" (neposredno posle setve). U fazi 3-4 lista bez obzira na način proizvodnje, mogu se koristiti herbicidi, najčešće "gesagard".

U plodoredu crni luk se gaji posle biljaka koje su đubrene stajnjakom (paprika, krompir...) ili posle mahunjače (grašak, boranija...). Na istoj njivi može se gajiti tek posle 3-4 godine, pre svega zbog sprečavanja širenja plamenjače, nematoda ili lukove muve.

Crni luk je najbolje đubriti mineralnim đubrivima. Samo na izrazito siromašnim zemljištima može se đubriti stajnjakom u količini 200-300 mc/ha. đubrenje stajnjakom povećava prinos, ali u znatnoj meri smanjuje kvalitet lukovice.

Ukupna količina hraniva za crni luk kreće se od 80 do 100 kg azota, 40 do 60 kg fosfora i 80 do 120 kalijuma po hektaru. Pri proizvodnji arpadžika količina hraniva se, u zavisnosti od zemljišta, smanjuje se za 30do 50%. Trećina ukupne količine đubriva dodaje se pri površinskoj pripremi zemljišta u proleće, a ostatak u dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje se obavlja u fazi 3-4 lista, a drugo početkom obrazovanja lukovice (6-7 listova). Prihranjuje se NPK đubrivima. U slučaju izrazito slabog useva može se prvo prihranjivanje obaviti azotnim đubrivom. Pri većoj količini azota lukovica postaje krupna i sočna, ali se slabo čuva.

Pri proizvodnji arpadžika, ako je usev slab, može se obaviti jedno prihranjivanje u fazi 1-2 lista. Pri većoj količini đubriva dobija se nepoželjno krupan arpadžik.

Proizvodnja crnog luka iz semena

Proizvodnja crnog luka direktno iz semena moguća je samo u uslovima navodnjavanja i to sortama koje imaju brz, bujan rast i namenjene su ovom načinu proizvodnje.

Na dobro pripremljenom zemljištu setva se obavlja što je moguće ranije u proleće. S obzirom na istaknute biološke karakteristike crnog luka, optimalni rok setve je kraj februara do polovine marta. Setva je u redove na međurednom rastojanju 30-40 cm, ili dvo do četvororedne pantljike na razmaku redova od 10 do 25 cm, razmakom pantljike od 35 do 50 cm (zavisno od tipa mehanizacije) i razmakom u redu od 3 do 5 cm. Pri ovom načinu proizvodnje treba obezbediti od 400.000 do 900.000 biljaka po hektaru. Setva je plitka do 1 cm, a potrebno je 4 do 7 kg semena po hektaru. Posle setve se obavlja valjenje, a zatim redovno zalivanje svakih 7 do 10 dana u toku čitave vegetacije, do oko 20 dana pred vađenje lukovice, s 200 do 300 kubnih hektara vode po hektaru.

Proizvodnja crnog luka iz arpadžika

Proizvodnja crnog luka iz arpadžika je najrašireniji oblik proizvodnje crnog luka bez navodnjavanja. U prvoj godini proizvodi se arpađžik setvom 80 do 120 kg semena po hektaru. Tako gust sklop (od 1000 do 1400 biljaka/M2) obezbeđuje se setvom u 4 do 10 redne pantljike na razmaku redova od 10 do 18 cm i gustim sklopom u sredu (najbolji su dvostruki redovi). Pri ovakvoj proizvodnji, uz obaveznu zaštitu od plemenjače, dobija se visok prinos arpadžika prve klase, koji je najbolji za sadnju.

Sadnja arpadžika (prečnika od 0,8 do 1,5 cm) obavlja se polovinom marta ručno ili mašinski. Za pravilnu mašinsku sadnju arpadžik ne sme propasti, jer tada pada u brazdice obrnuto (s "dancem" gore), što smanjuje prinos.

U odnosu na normalnu sadnju pri položaju arpadžika koso nadole prinos je manji za 50%, a pri obrnutom položaju arpadžika ("dance" gore) prinos je manji za 80%. Ručna sadnja se najčešće obavlja u prethodno izvučene brazde. Sadnja je u redove (20-40 x 5-10 cm), zatim u dvo ili četvororedne pantljike na rastojanju redova od 15 do 20 cm, razmakom pantljike od 40 do 50 cm i razmakom u redu oko 5 cm. Za jedan hektar potrebno je 300 do 500 kg arpadžika I klase. S većom krupnoćom arpadžika povećava se potrebna količina i na 1000 kg po, hektaru.

Proizvodnja crnog luka iz rasada

Proizvodnja crnog luka iz rasada primenjuje se kod tzv. vodenih kaba lukova ("aršlama"). Pored toga, ovaj način proizvodnje primenjuje se i pri proizvodnji luka srebrenjaka.

Rasad "aršlama" proizvodi se u otvorenim lejama, setvom krajem marta s 8 do 10 gr/m2 semena. Uz sve redovne mere nege rasada, luk se sadi u fazi 3-4 prava lista, najčešće krajem maja. Ove sorte crnog luka mogu se gajiti samo ako se redovno navodnjavaju.