Najbolji položaj pčelinjaka

Položaj pčelinjaka je jedan od ključnih faktora za uspešno pčelarenje i dobar prinos meda. Važno je, kako i gde je pčelinjak smešten.

Kako i gde postaviti pčelinjak?

Pravilo je, da košnice postavimo tako, da leta budu okrenuta prema jugoistoku ili podnevu. U osjenu košnice se smeju postavljati samo onda, ako je tamo najbolji zaklon od vetrova. Ako ih postavljamo u redovima, tad treba da je košnica od košnice udaljena uporedo bar 10 centimetara, a red od reda najmanje dva metra. što su razmaci veći, to je bolje.

Vrlo je važno, da li je pčelinjak postavljen na zgodnom ili lošem mestu; da li je blizu ili daleko od glavne paše.

Za najbolji položaj pčelinjaka važi osnovno pravilo: što bliže paše to je i bolje! Pčelinjak treba postaviti na mestu, gde nema promaje, jer to škodi pčelama ne samo zimi, nego i leti. Pod promajom neka se ne misli samo na vetrić ili vetar; dovoljno je ako kroz pčelinjak struji jedva osetljiva vazdušna struja, posebno ako je pčelinjak postavljen između kakvog useka, udoline, između velikih zgrada, visokih zidova itd.

Pčelinjak traži zaklonjeno mesto, položajem prema suncu i dalje od svake buke. Ne sme biti pristupačan domaćoj stoci i živini (neke kokoši zoblju i pčele) i treba biti podalje od svakog puta bar 10 metara.

Za letnje vrućine mora biti zaštićen od sunca. To se postiže sadnjom voćaka, udešavanjem krova košnice za hladovinu ili napravom za ventilaciju u samome krovu košnice. Ako su krovovi košnica obloženi crnom lepenkom, treba je premazati vapnom.

Nije dobro postaviti pčelinjak kraj širih reka ili morskih tesnaca, jer se na takvim položajima pčele mnogo potapaju i kod vetra, a posebno kad se oblaci odražavaju u vodi.

Ispred košnica, bar na 10 metara, treba da je čistina, da bi pčela, čim iz leta poleti, mogla slobodno leteti. Veoma je pogodno, ako je pčelinjak postavljen na nekom koso povišenom mestu.

Na pčelinjaku treba da vlada red i uzorna čistoća. Oko košnica neka je trava iščupana ili pokošena. Ali nek ni jednom pčelaru ne dođe na pamet, da pčelinjak popločava i cementira, jer bi po tome, posebno u ranom proleću, takav uređaj bio grobnica pčela. Pčele, koje tamo sednu, smrznu se i uginu.

Lepo je i korisno okolo pčelinjaka zasaditi voćke nižeg rasta, da bi se na njima rojevi lako hvatali i stresali.

Zatvoreni i otvoreni pčelinjaci

Pčelinjaci mogu biti "zatvoreni" i "otvoreni".

Zatvoreni su pčelinjaci zgodniji po tome, što se košnice duže očuvaju i što se više njih može na manjem prostoru postaviti. Leglo se ranije razvija, a to je posebno pogodno za one krajeve, gde već u aprilu nastaje prva jača paša. I od krađe su bolje osigurani zatvoreni pčelinjaci.

Ali zatvoreni pčelinjaci imaju i loših strana. Matice nakon svadbenog leta lako zalutaju u tuđe društvo. U košnicama, koje su jedna uz drugu složene, nemir jedne oseti njoj susedna. Ako se dogodi napad tuđica, teško se protiv njih boriti u sabijenim košnicama. Iz košnica zatvorenog pčelinjaka okviri se većinom vade pozadi. Takav je rad često spor. U slučaju požara zatvoreni je pčelinjak za čas ceo u plamenu. S košnicama neograničene sadržine (nastavljačama) i s većim pološkama, u zatvorenim pčelinjacima teško se pčelari.

U otvorenom pčelinjaku matice kasnije počinju da legu, pa prema tome društva se kasnije razvijaju. To je bolje za krajeve, gde paša ne stiže pre maja ili juna. Na otvorenom pčelinjaku svaki se rad lakše obavlja. Košnice nastavljače su po prostoru neograničene, pa se sa njima radi po volji. Nepoželjno rojenje lakše je sprečavati u košnicama nastavljačama nego u bilo kojem drugom sistemu a tim i prinos meda uvećavamo.

Na otvorenom pčelinjaku košnice lakše propadaju od kiše i nevremena. Ali, ako ih svake treće godine premazujemo, sačuvaćemo ih bar za 15 godina, a kroz to vreme će se isplatiti.

Bile košnice u zatvorenom ili u otvorenom pčelinjaku, moramo ih postaviti vodoravno, posebno za vreme kad pčele grade saće. Inače, neka su košnice nagnute uvek nešto napred, da ne bi kroz leto podnjaču plavila voda i da bi pčele lakše izbacivale trunje s podnjače.