Savremeni uzgoj jabuka

Savremeni uzgoj jabuka se svakako razlikuje od tradicionalnog i po pravilu daje bolje prinose. Uporedo sa naglim porastom površina pod jabukom tekla su istraživanja početa s ciljem da se: ustale redovni i visoki prinosi, poboljša kvalitet i randman plodova ekstra i I klase, i smanje troškovi proizvodnje.

Jedan od sistema koji obezbeduje ove uslove je sistem pilar (na engleskom znači potpora, stub). To je izmenjeni Nju-tajms sistem gde su voćke vretenastog oblika uzgajane za manje rezidbe. Kod ovog sistema neguje se i održava mlado rodno drvo koje je staro od jedne do četiri godine a polazi sa stabla ili sa kratkih čepova (vrlo kratkih grana). Zasad može da ima od 1500 do 5000 voćaka po hektaru, u zavisnosti od podloge, sorte i rasporeda voćaka u prostoru: da li su zasadene u jednorednom ili višerednom pilar sistemu.

Ovakav zasad može već u II godini da da prinos od 5 do 10 tona. U Zavodu za voćarstvo i vinogradarstvo PK "Beograd" sorta stark erli blez (za sadnju su upotrebljene dvogodišnje, veoma dobro razvijene sadnice u II godini) dala je 16 tona po 1 hektaru. Inače, zasad rodnih sorti podignut jednogodišnjim sadnicama može da pruži prinos od preko 20 tona po hektaru (u zasadu Poljoprivrendog kombinata "Beograd"u Obrenovcu u III godini dobijen je prinos od 22 tone po hektaru).

Savremeni uzgoj jabuka pridaje veliku paznju rezidbi jabuka. Rezidba u redu svodi se na odstranjivanje vodopija od kojih se neke sa pravilnijim rasporedom poviju u vodoravan položaj. Starije rodno drvo reže se kratko na takozvani "čep". Iznurene grančice se potpuno odstranjuju. Visina voćke se održava prevodenjem na dobro razvijeni letorast nižeg položaja na vodici.

U Holandiji, gde su zasadi guste sadnje najviše zastupljeni, voćke se uzgajaju po sistemu "šlanke špindel". One se razlikuju od tipa "špindel" što su na slabije bujlnoj podlozi M9 i što su zasadjene na manjem razmaku. Kod ovog sistema rodne grančice polaze neposredno sa vodice. Njihova razvijenost je različita. Najsnažnije su na nižem delu voćke, a zatip se prema vrhu postepeno smanjuju i njihova dužina i njihova debljina. Na taj način se i pored potporne konstrukcije održava stabilnost voćaka i izbegavaju rizici za njihovu deformaciju i lomljenje. Visina voćaka se održava takodje prevodjenjem, a sve se ovo naravno moze primeniti i kod uzgoja jabuka, što je svakako i preporuka.

Prednost ovog sistema je što voćke vrlo brzo popunjavaju prostor koji je njima namenjen. Osim toga, za rezidbu se troši vrlo malo časova rada: oko 60 po hektaru.

Inače, sadnja po ovom sistemu može da bude jednoredna i dvoredna. U Holandiji je ranije bilo čak i šestorednih zasada jabuka. Broj redova ima veliki uticaj na rodnost zasada, naročito u toku prvih godina. Višeredni zasadi omogućuju sadjenje većeg broja sadnica po hektaru. Veći broj sadnica po jedinici površine obezbedjuje veće prinose.

Činjenica da se u višerednim zasadima jabuka dobijaju veći prinosi je odlučujuća što se takvi zasadi još podižu, ali ne više od dva reda. Kod nas je to pitanje sporno. Većina stručnjaka je protiv višeredne, pa i dvoredne sadnje, kada je u pitanju uzgoj jabuka. Zavod za voćarstvo i vinogradarstvo PK "Beograd" ima izdvojeno mišljenje: dvoredna sadnja je poželjna za sorte jabuka srednje bujnosti kao što su zlatni delišes, ajdared, starkrimson i dr. Na taj način obezbeduje se veći prinos a pri tom se ne pogoršava kvalitet plodova.

Kako dobiti visok prinos jabuka

U danasnje vreme uzgoj jabuka ne moze biti stimulativan bez visokih prinosa. Da bi se dobili visoki i redovni prinosi u zasadima jabuke, neophodno je da se obrati pažnja na sledeće:

1. Hranljivi prostor voćaka mora da se maksimalno koristi, bolje rečeno: ako je više površine pokriveno voćkama, postoje bolji uslovi da rod bude veći; u tome, naravno, ima granica koje se ne smeju zanemariti: mora se voditi računa o zasenjevanju nižih delova voćaka jer ono ometa stvaranje rodnih pupoljaka, negativno utiče na kvalitet plodova, na njihove organoleptičke osobine i posebno na njihovu obojenost.

2. Posebna pažnja treba da se posveti izboru sortimenta; u tom pogledu u uži izbor treba da udju one sorte jabuka koje se odlikuju velikom rodnošću, kao i da se medjusobno dobro oprašuju; osim toga neophodno je da se poznaje ponašanje izabranih sorti za dotične ekološke uslove.

3. Izboru podloge treba da prethodi detaljno ispitivanje zemljišta; svaka podloga ne odgovara za svako zemljište; plodnost zemljišta takode se odražava na bujnost jabuka, zbog toga i tu činjenicu treba uzeti u obzir kada se utvrduje razmak sadnje; od podloge se takode zahteva da sa nekalemljenom sortom izgradi takav biokompleks koji će ograničiti proizvodnju drveta; geslo savremene voćarske proizvodnje je: malo grana ali dobro okićenih rodnim pupoljcima.

4. Savremeni uzgoj jabuka ne može da se zamisli bez dobrog poznavanja pomotehnike, na osnovu čega treba doneti odluku: koja mera treba da se primeni, kada i na kakav način.