Uzroci truljenja kukuruza

Da li je moguće i kako sprečiti truljenje kukuruza

Trulež na klipu kukuruza se često javlja u našim uslovima. Nepovoljne godine za dozrevanje i sušenje kukuruza nisu tako retke, pa su i štete česte. Desava se čak i da zreli klipovi kukuruza usled kišovite jeseni počinju da hvataju plesan još na stabljici.

Može se postaviti pitanje, da li je moguće i kako sprečiti ovakvu pojavu. Sama činjenica što i u vrlo nepovoljnim godinama, nisu svi proizvodjači pretrpeli štetu, govori nam o tome da se šteta može izbeći.

Ima nekoliko uzroka truljenja kukuruza koje treba poznavati, a ima i mera koje se mogu preduzeti da se truljenje izbegne.

Izbegavati neotporne hibride

Truljenje kukuruza, odnosno intenzitet ove pojave, je povezan i sa vrstom hibrida. To su pokazivali stručnjaci za zaštitu bilja, ocenjujući procenat zaraženih biljaka pojedinih hibrida u mnogobrojnim sortanim ogledima, ali se to lako može uočiti i u širokoj praksi.

Pokazalo se da su neki hibridi i u ovako izrazito lošoj godini bili manje podložni truleži. Takvi su ne samo ranostasni i srednjostasni hibridi, već medju njima ima i hibrida duže vegetacije.

To je još jedno upozorenje selekcionarima, tvorcima hibrida, da stvaraju hibride koji su otporni i na ovo gljivično oboljenje.

Sejati što je moguće ranije

Vreme setve ima takodje veliki uticaj na blagovremeno dozrevanje kukuruza, a time i na pojavu plesni. Hibridi imaju svoju dužinu vegetacije koja mora biti usaglašena sa dužinom vegetacionog perioda rejona gajenja. Ako se usled zakasnele setve izgubi na samom početku vegetacije 10 i više dana, za toliko dana će otprilike i berba biti kasnija, odnosno u nepovoljnim jesenima kukuruz se bere sa većim procentom vlage, što je osnovni uzrok za pojavu plesni.

Ovde ne treba posebno isticati da je zakasnela setva često posledica zakašnjenja drugih predhodnih radnih operacija, najpre kasnog skidanja prethodnog useva, pa, preko zakasnele obrade i pripreme zemljišta za setvu, sve do same setve.

Pravilno djubrenje

Od agrotehničkih mera djubrenje ima poseban uticaj na dozrevanje kukuruza. Poznato je da obilje azota u zemljištu utiče na produženje vegetacije kukuruza. Do kasnog dozrevanja dolazi ako se kukuruz zaseje posle razoranog lucerišta azotom posle lucerke izaziva produženje vegetacije kukuruza. Slično se dogadja i na parcelama koje se djubre prevelikim količinama azotnih djubriva, posebno u slučaju neuravnoteženog odnosa azotnih u odnosu na fosforna i kalijumova djubriva. Jednostrano djubrenje azotnim djubrivima, a posebno, upotreba karbamida (uree) u prihranjivanju, izrazito utiče na zakašnjenje vegetacije kukuruza.
Stoga je uskladjen odnos fosfornih i kalijumovih djubriva od značaja i za blagovremeno dozrevanje, a sem toga treba izbegavati prihranjivanje ureom.

Dužina vegetacije

Izborom hibrida možemo se najefikasnije boriti protiv truljenja kukuruza. Tu se, pored imuniteta, misli i na dužinu vegetacije hibrida.

Poznato je da su hibridi prema dužini vegetacije svrstani u osam grupa. Naši proizvodjači su često prihvatali hibride najduže vegetacije, čak i tamo gde oni teško, ili nikako, ne mogu da sazre. Zbog toga je nedozreo kukuruz ulazio u koš i bilo je problema usled truljenja a takodje i prilikom obrade zemljišta i setve pšenice posle kukuruza.

Treba sejati jedino hibride za koje smo sigurni da će na vreme sazreti u rejonu gajenja. Srednjokasne hibride, čak i tamo gde se smatra da je njihov rejon gajenja, treba sejati samo na jednom delu površina predvidjenih za kukuruz npr. 30-50%, a na ostalom delu površina sejati srednjorane pa čak i rane hibride.

Rodnost naših srednjoranih hibrida je veoma velika i ne treba se bojati da s njima nećemo dobiti visok prinos kukuruza. Hibridi koji ranije sazrevaju podnose po pravilu, gušću setvu te u gustini koja njima odgovara može se postići približno isti prinos kao i sa srednjokasnim hibridima.

Podaci Savezne sortne komisije, proseci za tri godine i za sva mesta ispitivanja po grupama zrenja izgledaju ovako:
Grupa zrenja: I II III IV V VI VII VIII
Gustina: 81.600 81.600 63.500 63.500 57.100 51.900 40.800 40.800
Prinos: mc/ha 78 89 95 102 101 103 102 96

Prema tome, za ostvarivanje visokih prinosa, za dobijanje zdravog zrna, uz normalnu blagovremenu berbu kukuruza, uz pravovremenu pripremu zemljišta i setvu pšenice kao sledećeg useva - hibrid kraće vegetacije je pravo rešenje.