Navodnjavanje zemljišta

O vodi za navodnjavanje

Iako se čini da je navodnjavanje zemljišta potpuno jednostavna stvar, treba znati da kvalitet vode kojom se navodnjava direktno utiče na kvalitet navodnjavanja i krajnji rezultat. A kvalitet vode za navodnjavanje određuju njena fizička i hemijska svojstva.

Temperatura je glavno fizičko svojstvo vode za navodnjavanje. Niske temperature vode nepovoljno utiču na rast i razviće naročito onih biljaka koje vole toplotu. U uslovima naše klime u takve biljne vrste spadaju povrtarske kulture i delimično kukuruz. Nepovoljan uticaj preterano hladne vode se ogleda u usporavanju i privremenom zaustavljanju rasta biljaka i pojavi žute boje na njivama. Ovakvo stanje traje sve dok se zemljište ponovo ne zagreje. Ovaj uticaj, čak i ako je kratkotrajan, negativno se odražava na prinos. Hladna voda rashlađuje zemljište, smanjuje mikrobiološku aktivnost, manji je sadržaj elemenata u pristupačnom obliku, slabije je njihovo usvajanje, jer se absorpcija iz hladnog zemljišta (ispod 20° C) smanjuje. Optimalna temperatura vode za navodnjavanje je oko 29 do 30° C, a prema američkim podacima oko 27° C. Inače minimalna temperatura vode za navodnjavanje, koju čak i najosetljivije biljke podnose bez oštećenja, iznosi 19 do 20, a maksimalna 34 do 35° C.

Kada su u pitanju hemijska svojstava vode za navodnjavanje, ne smeju se upotrebljavati vode koje su zagađene otpacima industrije, jer je takva voda štetna ne samo za zemljište i biljke, već može biti štetna i za ljude.

Savremena tehnička rešenja u navodnjavanju

Savremena tehnička rešenja u navodnjavanju ili sistemi za navodnjavanje mogu biti različiti, ali cilj navodnjavanja je uvek isti - a to je veći prinos. Nesumljivo je da navodnjavanje ima svojevrsnu ulogu u povećanju proizvodnje, s obzirom na ograničene mogućnosti povećanja obradivih površina.

Tehnika navodnjavanja napredovala je zajedno s razvojem ove mere i dostigla visok stepen, pa se danas voda može dovesti i na prostore koje ranije, zbog reljefa, nije bilo moguće navodnjavati. Pojavili su se novi načini navodnjavanja, ali su istovremeno usavršavani u klasični.

Zato se danas može tvrditi da nema loših načina navodnjavanja niti loših tehničkih rešenja. Svi su oni podjednako dobri za određene uslove. Ima, međutim, loših korisnika sistema za navodnjavanje.

Daleko najzastupljeniji u svetu su površinski načini navodnjavanja, koji neće izgubiti primat ni u budućnosti. Ovo zbog toga jer se tako koriste prirodni uslovi bez velikih ulaganja, a potrebno je i manje energije. Prevaziđeni su, međutim, primitivni sistemi za površinsko navodnjavanje, kao i klasična tehnika dovođenja i razvođenja vode.

Novi sistemi za navodnjavanje uglavnom podrazumevaju da se voda dovodi podzemnim cevovodima. Na hidrante se priključuju prenosni zalivni cevovodi, a voda direktno pušta u brazde i prelivne leje. Nema razvođenja vode niti zalivanje odoka, jer se reguliše protok vode i ostvaruju određene zalivne norme. Prenosni zalivni cevovod nije više samo od aluminijuma i krutih plastičnih materijala, već se koriste i fleksibilna creva koja se premeštaju s jednog na drugi hidrant brzo i mehanizovano. Doda li se svemu ovome da se troši znatno manje energije, ne iznenađuje što se ponegde u višegodišnjim zasadima s veštačke kiše prelazi na površinsko navodnjavanje zemljišta.

Sistemi za navodnjavanje "kap po kap"

Sistemi za navodnjavanje "kap po kap" danas su veoma popularni, jer imaju mnogo prednosti. Kaže se da oni štede vreme i novac, a evo kako i zašto.

Navodnjavanje "kap po kap":
1. Ne zahteva naročito održavanje
2. Jednostavno i lako se instalira
3. Svrstava se u jeftinije sisteme za navodnjavanje
4. Odlično je rešenje kod biljaka koje se prihranjuju vodotopivim djubrivima
5. Ima podesiv režim (intenzitet) navodnjavanja
6. Pruža idealno iskorišćavanje ukupne količine vode za navodnjavanje, bez nepotrebnog razbacivanja
7. Zaliva se direktno i isključivo samo koren biljke
8. Ne dozvoljava da biljke trpe nagle promene nivoa vlažnosti