Farma puzeva

Kako se pravi farma puzeva?
Na osnovu onog sto smo rekli o zivotu i navikama puzeva, iznecemo uputstva za razvijanje uspesne farme puzeva. Mi se ovde ogranicavamo na tehnicki opis i radove u samoj farmi kapaciteta od 400 kg puzeva (20.000-24.000 puzeva), koje je prikladno za mogucnosti jedne prosecne seoske porodice, odnosno manjeg poljoprivrednog gazdinstva. Ovde naglasavamo, da od heliokulture (gajenje puzeva), moze da zivi jedna porodica.

Za uzgoj 400 kg puzeva potrebno je oko 300 m2, po mogucnosti krecne, senovite povrsine, opasane metalnom zicom sa gustim okcima. Ukoliko uzgajivac ne skupi sam puzeve, pocetni materijal moze otkupiti od sakupljaca u prolece jer su kasnije puzevi skuplji.

Za ishranu se upotrebljava zeleno bilje koje se poseje u uzgajalistu, kao i zeljasto bilje koje se bere i lako pronalazi (lisce loze, repa, salata, kopriva, cicak, kopitnjak...). Farma puzeva moze biti briga cele porodice u skladu sa svojim sposobnostima i raspolozivim vremenom a potrebno za branje bilja i davanje puzevima.

U mestu gde se zeli postaviti uzgajaliste tj. farma za puzeve pozeljno je da ima dovoljno jestivih zelenih biljaka u okolini. Za gajenje se preporucuje puz vinogradar (latinski naziv: Helix pomatia), koji je najvise trazen zbog svoje velicine, cvrstoce kucice (Francuzi otkupljuju i prazne kucice i vrlo ih dobro placaju), ukusa masa i sto je vazno, zbog stvaranja cvrstog i jakog poklopca. Mogu se uzgajati i druge vrste puzeva jer su i one dobro placene i trazene, pogotovo za konzervnu industriju.

Izbor mesta je veoma vazan, tako da ako je moguce farma puzeva treba da bude u blizini mesta stanovanja uzgajivaca, radi stalnog nadgledanja.

Sto se tice polozaja valja nastojati svakako da farma bude na obronku ili bilo kojem nagnutom terenu, prema jugu, jer se time smanjuje opasnost od vlage. Puz vinogradar zivi na visini do 1500 m, dok ostale vrste ne mogu podneti visinu vecu od 1000 m.

Brdski puzevi su obicno, ali ne i uvek, manji od ravnicarskih, ipak su mnogo trazeni, jer su ishranjeni mirisnim brdskim biljem. Osim toga, poseduju jednu karakteristiku, mnogo cenjenu u trgovini, a to je njihova kucica koja je skoro bela usled duzeg izlaganja suncu i kisi.

Kada se pravi farma puzeva treba izbegavati narocito vlazne terene. Suprotno onom sto se misli, puz voli vlaznost vazduha ali izbegava vlaznost terena. Zato treba obezbediti da voda otice i onemoguciti stvaranje mocvarnih zona, nakon kisnog perioda. Preporucuje se da zemljiste bude krecno jer je krec neophodan za zivot puza. Potreban mu je za konstrukciju kucice, konstrukciju stubica (vretena), konstrukciju poklopca, kao i za ljuskicu jajasaca.

Procenat kalcijuma u krvi puza je 3 puta veci nego kod coveka. Ova prava glad za kalcijumom uvidja se kada puc u potrebi za njim struze zemlju, kamenje, i sve sto sadrzi kalcijum. Ako teren nije krecan to se moze upotpuniti rasipanjem gasenog kreca, krecastim praskovima ili gipsom.

Kalcijum se resorbuje ali u manjoj kolicini, vodom u kojoj je sadrzan a posebno iz zeljastih materijala, kojima se puzevi hrane, kao i stenama uz koje puz prijanja svojom trenicom-radulom.

Farma puzeva mora biti zasticena od vetrova posto oni ubrzavaju isparavanje tela, cime hidroravnoteza trpi gubitke i puz se povlaci u kucicu, gde ostaje i vise dana dok se uslovi ambijenta ne normalizuju. Teren treba da bude senovit, jer ako je previse izlozen suncevim zracima, nastaje urzano isparavanje tela, sto takodje prisiljava puza da se povuce u kucicu da bi stedeo rezerve vode, cime je opet izlozen gladovanju.

U uzgajalistu od 300 m2 povrsine dolazi oko 80 puzeva na 1 m2, sto predstavlja pravilnu gustinu. Ova gustina dozvoljava puzu slobodno kretanje a da ne bude ometan od strane drugih puzeva. Puzevi inace imaju tendenciju da se gomilaju pa se velika gustina stetno odrazava i na konstrukciju poklopca. Puz je vrlo izbirljiv u pogledu karakteristika sklonista u koje se povlaci, radi izgradnje poklopca. Dakle, dobar uspeh zatvaranja zavisi i od broja puzeva u farmi.

Farma za puzeve mora biti ogradjena. Najekonomicniji i dosta preporuciv nacin ogradjivanja sastoji se u sledecem: citava farma se opasa mrezastom zicom visine 60-70 cm s okcem od 20 mm. Donji deo mreze je uzemljen 10 cm a gornji deo se presavije za 10 cm, pod pravim uglom prema unutrasnjosti uzgajalista. Pri prelazu ruba mreze zbog vlastite tezine puz pada nazad u ogradjeni prostor.

Samo unutrasnje uredjenje farme mora da obezbedi puzevima mesto za hranu i mesto za odmaranje. Poznato je da puz probavi veci deo dana u odmoru jer mu suncevi zraci ubrzavaju povrsinsko isparavanje tela. Za vreme dana, puz treba da nadje senovito skloniste, recimo ispod lisca drveca, grmlja ili visoke trave, ali gde da se postavi to mesto: prema sredini ili ivicama farme? Odgovor nam daje samo ponasanje puza. Cim padne sumrak, na prve daskove svezeg i vlaznog vazduha, puz izlazi iz kucice u potrazi za hranom. ako je i nadje na istom mestu gde je dremao za vreme dana nece je ni pogledati. Svez i vlazan vazduh ga teraju da se krece i vodjen instinktom slobode on se upucuje prema pregradi. Ako se postaramo da na svom putu nadje hranu puz se zaustavlja i pocinje da jede. Prema tome u centru farme mora da se napravi osenceno mesto, od rasada ili plodonosnog grmlja. Nije potrebno da lisce bude dostupno ustima puza vec je bolje da puzevi ne obrste to zbunje. Treba posaditi aromaticno bilje (lavanda, ruzmarin, majcina dusica...) koje puzevi obicno ne jedu, ali preko nezne kozice upijaju njihove mirise i tako njihovo meso postaje ukusnije, zbog cega ce biti bolje trazeno i placeno.

Farma puzeva zahteva svakodnevno angazovanje. Rad u uzgajalistu podrazumeva i redovan obilazak puzeva. Svakog jutra treba proci oko ivice uzgajalista da bi se sakupili puzevi koji su se nagomilali na mrezi. Dogadja se da se na nekim mestima nadju naslage od 15-20 cm nagomilanih puzeva prepustenih delovanju suncevih zraka, gde bi lako uginuli. Zbog toga je preporucivo da se na pogodnim mestima postave sanducici ili korpice s otvorom okrenutim prema unutrasnjosti uzgajalista. Puzevi koji ne uspeju da se vrate u prve sate svanuca u svoje skloniste (u hladovinu) uvlace se u ove sanducice odakle ce kasnije biti lakse preneti ih u hlad.