Holandsko vreteno

Smatra se da je za gustu sadnju voćaka najpodesnija forma holandsko vreteno, koja je danas veoma popularna u Evropi. Ovaj oblik se naziva i tanko (slabo) vreteno i modifikacija je vretenastog žbuna.

Voćka formirana u obliku holandskog vretena se sastoji od centralne osnovne grane, osnove vretena, na kojoj se nalaze stalne osnovne bočne rodne grane koje su prema vrhu sve kraće i kraće. Bočne grane su nagnute koso ili horizontalno. Rasporedjene su svuda oko centralne grane vodilice, a ne u jednom pravcu. Ovako gajena voćka dobija izgled konične forme. Veličina voćke koja će se formirati u funkciji je razmaka sadnje. Danas se ova forma prvenstveno primenjuje za jabuke kalemljene na M 9 a pri sadnji 3,5 X 1,25m do 4 x 2m (zavisno od bujnosti sorte). Za krušku na dunji takodje se može iskoristiti ova forma, pri čemu je razmak 3,5 x 1,5m do 4 x 2m (zavisno od tipa dunje i sorte). Za navedene slučajeve neophodna je potpora koju mogu činiti pojedinačni kočevi ili jedan rwd žice sa bambusovim štapom uz stablo, ili tri reda žice.

Pri formiranju holandskog vretena treba voditi računa o karakteru sorte. Ako sorta pokazuje tendenciju većeg porasta u gornjem delu vretena (zlatni delišes, na primer), rezidbom treba obuzdati ovu prirodnu sklonost da bi se izbegla jaka vegetacija na vršnim granama. Pri sadnji sadnica se skrati na visinu 0,85m (ako ima prevremene grane) odnosno na 0,70 do 0,80m (ako ovih grančica nema). Sledeće godine, vodilica se skraćuje na jednu uspravniju bočnu grančicu. Ova grančica će zameniti vodilicu. Sama bočna grančica se ne skraćuje. Ovom merom se koči porast pri vrhu i potpomaže razvoj nižih grana, što je važno za sorte koje imaju tendenciju porasta u gornjem delu krune. Ostavlja se maksimum bočnih grana i one se ne režu. Krajem leta koriguje se njihov nagib ili nepovoljan položaj: uklanjaju se vertikalne grane.

U sledeće 3-4 godine treba slediti isti postupak. Zamenjivati centralnu produžnicu bočnom grančicom. Na ovaj način stablo dobija cik-cak siluetu i stanjuje se pri vrhu. Nastavlja se formiranje bočnih rodnih grana duž vodilice prema vrhu naginjanjem i prirodnim izduživanjem.

Od četvrte godine vodilica se zaustavlja na jednu jednogodišnju ili dvogodišnju bočnu granu. Uklanjaju se vertikalni lasteri i grane. U gornjem delu krune obuzdava se porast uklanjanjem jako bujnih grana, odnosno onih koje se previše razvijaju, da bi se podstakao razvoj donjeg dela. Na granama u gornjem delu krune praktikuje se rezidba proredjivanja i skraćivanja radi održavanja roda na mladjem drvetu.

Kod sorti koje nemaju izraženu sklonost većeg porasta u gornjem delu krune (slučaj sa sortom lepi boskop) vreteno se formira na isti način kako je navedeno, s tom razlikom što se centralna produžnica ne prevodi na bočnu grančicu. Da bi se omogućio bolji porast centralne vodilice, tokom leta se uklanjaju lasteri pri njenom vrhu. Znači, forsira se centralna vodilica sve do četvrte godine. Ona se ne skraćuje sem u slučaju kad se na njenom vrhu nalazi cvetni pupoljak. Od četvrte godine pa nadalje centralna vodilica se zaustavlja skraćivanjem na jednu manju bočnu jednogodišnju ili dvogodišnju granu.

U toku celokupnog perioda formiranja holandskog vretena treba bdeti nad održavanjem vertikalnog položaja vodilice. Bolje je saditi dvogodišnje sadnice, jer se one bolje granaju.

Prednost holandskog vretena je izuzetno brzo proredjivanje voćaka, te se značajna proizvodnja dobija u trećoj ili četvrtoj vegetaciji. Otuda se ulaganja u zasad brzo otplaćuju. Rezidba je pojednostavljena u odnosu na druge forme, a troškovi za radnu snagu smanjeni: letnja rezidba, koja ovde ima veliki udeo, omogućava rad po lepom vremenu.

Voćnjak gajen u formi holandskog vretena zahteva veliki broj biljaka po hektaru i postavljanje potpore voćaka. Ovom sistemu odgovaraju jabuke na podlogama M 9, M 26 i M 27, zatim spurovi jabuka na M 7, MM 106 i MM 111. Za kruške se kao podloga koristi dunja.