Setva pšenice

Kada je setva pšenice u pitanju najvazniji su sledeci cinioci: izbor sorte pšenice, izbor i priprema semena, vreme setve, kolicina semena za setvu, nacin i dubina setve.

Sorta pšenice treba da je visokorodna, da daje stabilan prinos, da je visokokvalitetna i otporna prema poleganju, izmrzavanju, visokim temperaturama, susi i bolestima. Na gazdinstvu treba sejati vise sotra koje se razlikuju po vremenu setve i sazrevanju.

Seme mora biti sortno cisto i poznate reprodukcije, bez bioloskih i mehanickih primesa, ujednaceno po krupnoci i tezini, a pri tome sto teze i krupnije, zdravo, dobre klijavosti i energije klijanja. Sortirano i precisceno seme treba dezinfikovati protiv biljnih bolesti i to uglavnom prasivima na bazi zive i bakra a zaprasivanje se vrsi posebnim aparatima.

Najbolje vreme setve je ipak promenljivo. Kod nas se pšenica seje u razlicito vreme - prema klimatskim osobinama podrucja i bioloskim osobinama gajenih sorti. Vremenom setve regulise se razvoj biljaka do zime, tj. ona se podesava tako da bilje udju u zimu u odredjenom stanju, koje je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. Nije moguce navesti vreme setve za svaku sortu i svako uze podrucje. U uzem podrucju Srbije i Vojvodine treba sejati ovim redom: prvo tipicno ozime sorte vrlo otporne na izmrzavanje od 1. do 25. oktobra; ozime sorte srednje otporne na izmrzavanje od 10. do 30. oktobra; ozime-jare, manje otporne na izmrzavanje od prethodnih, od 15. do 30. oktobra i sorte jaro-ozime, ukoliko se gaje u izvesnim mikrorejonima, od 25. oktobra do 10. novembra.

Pšenica se moze sejati: u zbijene redove (6-8 cm razmak izmedju redova), uskoredno (razmak 10-12 cm), unakrsno (18-20 cm red od reda), u pantljike, u trake itd. U zbijene redove moze se sejatic samo pri idealnoj predsetvenoj pripremi zemljista. Stoga se kao najbolji i za sada preporuciv nacin setve u sirokoj proizvodnji smatra vrstacna setva sa razmakom 10-12 cm red od reda.

Pravilno utvrdjivanje kolicine semena omogucava bolje iskoriscavanje hranljivih materija i vlage iz zemljista od kojih zavisi ukupan prinos ozime pšenice. Proredjenost, a takodje i preterana gustina smanjuju prinos. Kolicina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova a zavisi od: otpornosti sorti na poleganje, jacine bokorenja, razmaka izmedju redova, vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme. Za visokorodne sorte, otporne na poleganje, a koje se slabo bokore, srednje su otpornosti na zimu, treba obezbediti na 1 m2 600 do 700 klasova, sto se postize setvom 600-700 klijavih zrna po m2. Za visokorodne sorte, koje se dobro bokore, i koje su srednje otporne na poleganje i zimu (otpornije nego prethodne), broj klasova pšenice treba da je u granicama 600-700 po m2, sto se postize sa 600-650 klijavih zrna na m2. Za visokorodne sorte, srednje otporne na poleganje, sa jakim bokorenjem i veoma otporne na zimu, broj klasova treba da je u granicama 600-700 po m2, a postize se setvom 500-550 klijavih zrna po m2.

Od dubine setve zavisi brzina pojave ponika i uopste normalan razvoj biljaka u toku vegetacije. Na dubinu setve utice niz cinilaca: tip i vlaznost zemljista, priprema zemljista za setvu, vreme setve itd. Na laksim i suvim zemljistima pšenica se seje dublje, a na tezim i vlaznim plice. Visokorodne sorte koje se kod nas gaje osetljive su na suvise duboku setvu, pa se seju na dubinu od 3 do 6 cm.

Blagovremeno posejano seme pšenice nice i posle nekoliko dana, a izmedju setve i nicanja nije potrebna nega. Medjutim, ako se seje u suvo zemljiste treba ga valjati posle setve, zatim braniti lakom branom. Nekada se u toku jeseni u usevu pšenice pojavljuje korov koji moze naneti znatnu stetu biljkama; tada usev treba prskati odredjenim herbicidima.