Vrcanje meda

Vrcanje meda je najslađi posao za pčelara, koji se sa velikom željom čeka, ali se mora pratiti pravilan postupak. Kad dođe vreme za vađenje meda, pčelar treba da zna kad će vrcati, šta će vrcati i koliko sme vrcati. Ako želi da ima med po vrstama (sortiran), tad taj posao mora što tačnije obaviti.

Na prvome mestu treba da pazi da vrca samo zreo med!
Ako vrcamo med dok dobra paša još traje, taj posao možemo i na otvorenom obavljati, jer se pčele na naše vrcanje neće ni najmanje obazirati. Ali ako paša i najmanje omane, tada vrcanje meda možemo obavljati samo u dobro zatvorenoj prostoriji gde pčele ne mogu dolaziti, jer mogu smetati kod vrcanja meda, a možemo tim izazvati napad i grabež pčela na samome pčelinjaku.

Ako je paša sasvim prestala, najbolje je medne okvire vaditi kasno poslepodne ili predveče, pa nakon vrcanja ili odmah povratiti u košnicu. Tako bar obavimo posao u miru od pčela. Vrcanje meda ne treba da iznemirava pčele bez neke preke potrebe, pa o tome treba voditi računa.

Pčelar, koji vozi pčele na pašu, treba da ima zgodan šator ili kućicu, ako nema drugu kakvu prostoriju za vrcanje meda u blizini pčelinjaka.

Kao što je spomenuto, samo zreo med smemo vrcati. Nezreo med ima veći postotak vode, pa se lako pokvari.

Kako ćemo znati da je med zreo? Med je potpuno zreo, ako je voštanim poklopcima zatvoreno saće celoga okvira. Međutim, ako su pčele i samo pola mednog saća poklopile, takvo saće s medom možemo slobodno vrcati. Zna se da što je med gušći, to mu je i cena bolja.

Ako su medišta puna, šteta bi bila, ako med ne bi vrcali. Pčele bi dangubile, a mogle bi se i rojiti.

Nikad ne smemo sav med iz košnice povaditi. Pčelama treba ostaviti potrebnu zalihu za ishranu i zimnicu, a tek ostatak vaditi.

Događa se, a to se odnosi na pčelarenje s nastavljačama, da su medišta puna, a u plodištu nema ni kapi meda ili ga je nedovoljno. Takvo stanje zatećiće se veoma često u nastavljačama s jednakim okvirima u medištu i plodištu, kao i u onom polumedištu, koje u visini meri polovinu mere plodišta kao na primer košnice Dadan-Blatt.

Pre oduzimanja meda treba najpre pregledati plodišni deo košnice, pa ako tamo nema bar 17 do 18kg meda, toliku rezervu treba da ostavimo u medištu za zimu.

Ostatak meda možemo vrcati, ako nam je potrebno da hitno dođemo do neke dobiti. Inače, bolje je ostaviti i više, jer prva prolećna paša ne kaže kakva će godina biti do kraja, a teško pčelaru, koji pčele vrcanjem opljačka. Mnogo je pametnije pretičke vrcati pred kraj pčelarske sezone i ostaviti prodaju meda za zimske dane, kada su medu i cene bolje.

Pčelari s pološkama treba da paze da uz med, koji su pčele unele poviše okvira s leglom, ostave do legla sa svake strane bar po jedan okvir pun meda, a neće biti greške, ako ostave i dvostruko.

Pčela sakuplja med s onog cveća, kakvog za pašnog dana i pašno doba ima najviše. Prema toj njenoj prirodnoj sklonosti, pčelar može znati koju vrstu meda pčele unose i da, prema vrsti cveta, med sortiraju u med bagrema, lipe, kadulje, suncokreta i itd.

Ako pčelar želi da ima tačno sortiran med, mora pre početka druge paše izvrcati sav med iz prošle paše. Ako se možda pita da li je potrebno i vrcanje meda iz plodišta, svakako, uvek se držati pravila: u plodište ne diraj!

Vrcanje meda iz plodišta nije dobar posao. Iz plodišta ne smemo vaditi med, osim ako nije dobar za zimovanje pčela (na primer medljika i kesten), ili ako ga je toliko, da sprečava normalnu zalegu matice. Za dobro paše jako društvo toliko zatrpa unosom meda i plodišno saće, da matici jedva ostane nekoliko četvornih decimetara saća za zalegu. Ako na to ne bi pazili, tada bi jaka pčela na kraju pala u red slabića, ili kako pčelari kažu: "Ugušio se u medu".

U vrcanju meda neka pčelar ne bude lakom, da bez obzira na potrebe pčela vadi i onoliko, koliko ne sme, jer će mu se ta lakomost veoma osvetiti.

Pribor za vrcanje meda: vrcaljka, viljuška ili nož, sita, stalak za medne okvire i posude za med, moraju biti temeljno čisti, a pri ruci treba imati vode za pranje ruku. Iz prostorije, gde ćemo vrcati med, moramo sve muve pobiti ili isterati. Ostavimo se pušenja dok vrcamo, da ne bi pepeo pao u med. Uopšte treba postupiti tako, kako bi za vreme vrcanja održali najveću čistoću.

Uz stalak treba da je pričvršćena posuda, u koju ćemo stavljati voštano-medne poklopce. Otklopljene okvire vraćajmo na stalak, a ako imamo pomagača, koji će u međuvremenu vrcati medne okvire, posao će se brže i lakše odvijati.

Postupak vrcanja meda iz okvira treba da izgleda ovako: prvu stranu iz okvira polako vrcati, da bi istresli jedan deo meda s te strane. Zatim, okrenemo medni okvir sa druge strane i ovu do kraja izvrcamo, pa zatim okrenemo pređašnju stranu, da i nju do kraja izvrcamo. Takvim postupkom nećemo saće povrediti.

Ako vrcamo med iz okvira s mladim saćem, moramo oprezno i veoma polagano okretati, jer se takvo saće lako lomi.

Izvrcano saće treba vratiti u košnice, da bi ih pčele očistile i ispravile slučajne povrede.

Ako vrcamo med, dok još paša traje, možemo saće vraćati košnicama u svako doba dana. Ali, ako je paša gotova, tada ih treba vraćati ili predveče ili u zoru. Predveče je svakako sigurnije, jer vraćanje u zoru ponajčešće izaziva grabež.

Med kroz slavinu vrcaljke cedi se u posudu, a iz ove preliva se u cedilo. Možemo ga cediti i direktno iz slavine kroz obično dvostruko sito u posudu, a iz posude u kante. Ovo vredi za manje količine meda, ali je veće količine meda dobro odmah procediti. Nekoliko dana nakon vrcanja treba skinuti s vrha meda penu, a nakon daljih vrcanja skidamo s vrha meda i onaj tanki sloj medne pene, pa će tako med biti potpuno čist. Vrcanje meda je odgovoran posao, pa ga tako i treba obavljati.

Mednu penu nikako ne bacamo. Ona je veoma zdrava za jelo, a i obično služi kao sredstvo ishrane pri odgajanju matice.
Odmah nakon vrcanja moramo sve posude, a naročito vrcaljku vodom isprati i posušiti. Ne valja posuđe koje je umazano od meda iznositi da ga pčele ližu, jer bi među pčelama izazvali borbu i grabež, a mnoge bi pčele propale i na posudama oblepivši s medom krilca, udove i telo.