Proizvodnja mladog luka

U našim uslovima proizvodnja mladog luka ima značaja u toku jeseni, zime i proleća. Mladi luk se može proizvesti direktno iz semena (u našim uslovima to je ređi način proizvodnje), zatim iz rasada i iz arpadžika.

Pri proizvodnji mladog luka direktno iz semena setva se obavlja u avgustu-septembru s oko 7 do 10 kg semena po hektaru (rastojanje 20 x 5 cm). Za ovaj način proizvodnje pogodne su sorte s bujnim, bržim rastom ("ptujski", "kupusinski"), a koje dobro prezimljuju. U februaru usev treba prihraniti azotom (50 kg/ha), a mladi luk se koristi za ishranu u toku aprila, maja i juna.

Na ovaj način mladi luk se može proizvesti i setvom u februaru. Međutim, u kontinentalnim uslovima naše zemlje veoma često vremenske prilike ne dozvoljavaju ovako ranu setvu. Za ovaj način proizvodnje od značaja je ako se luk proizvodi uz redovno zalivanje.

Luk srebrenjak se može proizvesti i iz arpadžika sadnjom krajem septembra i početkom oktobra ili sadnjom rasada.
Proizvodnja arpadžika je uobičajena, s tim što se mora vaditi kada počinje da poleže, a zatim ga treba dobro prosušiti na suncu, kada on i dozri. Samo tako će se normalno sačuvati do sadnje. Za brže nicanje može se arpadžik pred sadnju navlažiti (samo pri ručnoj sadnji). Rasad luka srebrenjaka proizvodi se na dobro pripremljenoj otvorenoj leji (dobro đubrena zgorelim stajnjakom). Za proizvodnju rasada za 1 hektar treba oko 250 m2 leja. Setva se obavlja polovinom avgusta, s 8-10 gr/m2 semena. Posle setve seme se prekrije kompostom ili zemljišnom smešom i lako utaba daskom. S obzirom na vremenske uslove, rasad treba redovno zalivati. Pored toga primenjuju se sve redovne mere: plevljenje, zaštita fungicidom, protiv "poleganja" rasada. Folijarno prihranjivati s 0,2% "vuksalom" treba u fazi drugog pravog lista. Luk se u fazi 3-4 lista sadi krajem septembra do polovine oktobra.

Bez obzira na koji način se proizvodi, luk srebrenjak se sadi u redove, na rastojanju redova od 20 do 40 cm i u redu na 3 do 5 cm, ili u četvoredne pantljike na razmaku redova do 10 do 15 cm i u redu od 3 do 5 cm i rastojanjem pantljika od 40 do 50 cm. Do zime luk srebrenjak se dobro ukoreni i razvije do faze 4-5 listova. U proleće usev treba prihraniti s oko 50 kg azota po hektaru i jednom kultivirati. Mladi luk se može koristiti za ishranu već krajem marta, a u fazi lukovice u maju i junu. Prinos se kreće u zavisnosti od vremena vađenja: od 100 do 300 mc/ha.

Proizvodnja mladog luka iz krupnog arpadžika je najčešći način proizvodnje. On omogućuje brži rast biljke i korišćenje mladog luka već početkom zime ili u rano proleće. Uz to, značajan je jer omogućuje iskorišćavanje krupnog arpadžika, inače nepodesnog za proizvodnju lukovice, kao i sitnih lukovica nepodesnih za tržište.

U cilju kontinuirane proizvodnje mladog luka, sadnju lukovica treba obaviti u razmaku od 10 do 15 dana i te od kraja septembra do prvih novembarskih dana. Sadnja se obavlja na dobro pripremljenom i uobičajeno nađubrenom zemljištu u redove ili četvororedne pantljike (20 x 3 cm) na dubinu 2 - 3 cm. Za brže nicanje pogoduju 1-2 zalivanja (10-20mm vode), posebno pri sadnji u septembru. U proleće usev treba prihraniti ( 50 kg N/ha) uz mogućnost zalivanja. Mlad luk treba realizovati do polovine maja (zbog masovnijeg cvetanja). Prinos zavisi od bujnosti sorte i vremena realizacije - u proseku oko 150-200 mtc/ha.

Mladi luk se može uspešno proizvoditi u staklenicima, plastenicima, lejama (pa i u sobi), kao prethodna kultura (pre paradajza, krastavaca, paprike) i kao međukultura (između redova salate). Sem što je značajan za ishranu u zimskom periodu, ova proizvodnja omogućuje iskorišćavanje nestandardnih lukovica i ekonomično korišćenje zaštićenog prostora.

U lejama se mladi luk može proizvesti kontinuiranom sadnjom na razmaku od 15 do 30 dana u toku jeseni, zime i proleća. Pre sadnje zemljište u leji se očisti, prekopa i nađubri s 10-20 gr/m2NPK đubriva. Sade se zdrave lukovice prečnika iznad 2 cm. Sadnju lokovica treba obaviti u redu gusto jednu do druge, da bude razmak redova od 10 cm. U cilju bržeg ukorenjavanja lukovice se pred sadnju (2-3 dana) mogu navlažiti i držati u toploj prostoriji (25° C). Značajno je da se lukovice po pojave jačih mrazeva ukorene.

U lejama sa zagrevanjem proizvodnja teče kontinuirano. Međutim, u prvim lepšim danima januara rast je brz (luk raste dobro i na temperaturi oko 10° C). S jačim rastom listova biljke treba prihraniti (najbolje azotom 10gr/m2) i redovno zalivati mlakom vodom. Brzina rasta luka je veća u sorti s bujnim rastom ("ptujski", "kupusinski"), zatim pri sadnji krupnijih lukovica i pri višoj temperaturi. Mladi luk u toku zime dospeva za potrošnju za 30-45 dana, a u proleće za 25-30 dana. Prinos mladog luka varira od 1,5 do 3kg/m2.

Mladi luk se može uspešno proizvesti pod plastičnom folijom, u tunelima i plastenicima različite visine. U objektima bez zagrevanja dospeva za 20-30 dana ranije-nego s otvorenog polja. Naime, pod plastikom je temperatura za 2-6° C viša (a Sunčanih dana još više) u odnosu na spoljnu temperaturu, što je dovoljno za crni luk koji ima manje zahteva za toplotom. Proizvodnja u objektima bez grejanja identična je proizvodnji u leji.

U plastenicima i staklenicima s grejanjem mladog luka omogućuje uštedu u energiji za zagrevanje tokom zime i ekonomično korišćenje prostora u objektima.

U pripremljeno zemljište staklenika ili plastenika sade se lukovice prečnika iznad 2 cm, uz prethodno kvašenje radi bržeg ukorenjavanja. Lukovica se u toku dana drži u toploj vodi (30° C), a može se i odseći vrat lukovice, da bi se omogućila brža pojava mladih listova. Lukovice se sade kontinuirano svakih 15-20 dana u redove, gusto jedna na druge. Sadnja na dubinu 1-2 cm uz zalivanje toplom vodom (30° C).

Prvih 5-7 dana održava se temperatura oko 10° C, a posle obrazovanja korena povoljna je viša temperatura. S višom temperaturom (20-22° C) brže se formira mlada biljka. Međutim, zbog racionalnog grejanja temperatura se održava na 15-18° C u toku dana i noći na 10-12° C.

U toku rasta luk se obilno zaliva, (10 l vode na m2), održavajući vlažnost zemljišta. Uz to se jednom do dvaput prihranjuje rastvorom azotnog đubriva (oko 20 gr 10 l vode na 1 m2) ili kompleksnim đubrivom ("vuksal" i sl.).

Mladi luk dospeva za potrošnju pri dužini listova od 15 do 30 cm i to za 30-45 dana tokom zime, odnosno za 20-30 dana u proleće i ostvaruje se prinos do 5 kg/mW.