Uzgoj špargle

Uzgoj špargle koji je opisao Kato, vrtlar iz starog Rima, zadržao se sve do polovine prošlog veka. Ali tada su pariski vrtlari učinili neke izmene i postavili osnove savremenog načina uzgoja špargle.

U Srbiji ima priličan broj ljubitelja ovoga povrća. Medjutim, njihove potrebe naša poljoprivredna proizvodnja kao da nije u stanju da podmiruje. Za šparglu su zainteresovani hoteli, a naročito industrija začina i supa u prahu. Smatra se da postoje i velike mogućnosti za izvoz špargle na zapadnoevropsko tržište.

Iz ovih razloga uzgoj špargle zaslužuje pažnju. Može se reći da ona spada u najunosnije povrtarske kulture. Ne traži vodu i zalivanje, a jednom zasnovan zasad, odnosno plantaža, može da se iskorišćava 15 do 20 godina.

Zemljište za šparglu

Špargla ima jednu "manu" - ne podnosi bilo koje zemljište. Naprotiv, za uzgoj ovog povrća dolaze u obzir laka, peskovita, propusna, strukturna zemljišta. Dakle, tlo treba da je rastresito, ali veoma plodno, bogato humusom, i biljnom hranom-organskim materijama. Može da uspeva i na jako nađubrenom baštenskom zemljištu, ali samo pod uslovom da se nedostaci takvog tla otklanjaju redovnom obradom.

Osim ovih odlika, zemljište za uzgoj špargle mora da bude na položajima pod blagim nagibom, okrenuto jugu, da se na njemu ne zadržava voda, jer špargla ne podnosi vodu. Poželjno je da njiva nije izložena jakim hladnim vetrovima. Niski tereni na kojima se zadržava voda nisu pogodni za šparglu.

Priprema zemljišta

Zemljište na kojem će se gajiti špargla mora da se izrilja kao i za vinograd, na dubinu od 60 do 80 cm. Ako je zemljište po prirodi rastresito, može da se rilja pliće, ali ako je zbijeno i teško mora da se izrilja na veću dubinu. U toku samog riljanja (a može i posle) površina treba da se nađubri stajnjakom, najbolje konjskim ili ovčijim, ali ako ovoga nema može i goveđim. Stajnjak mora da bude potpuno zgoreo, jer sadnice mogu da istrunu ako je đubrivo sveže.

Sve ove pripreme treba obaviti do zime, a s proleća, krajem marta i u aprilu pristupa se sađenju.

Nabavljaju se gotovo sadnice, stare godinu-dve. Ali, kako malo odgajivača prodaje sadnice, najbolje je da ih povrtar sam uzgaji iz semena. Evo kako se to radi:

Na duboko uzoranom i snažnom, hranivima bogatom zemljištu treba pripremiti leje za semenište. Veličina leja zavisi od broja sadnica koje će se proizvesti, a to od veličine plantaže, u stvari-od količine semena kojom se raspolaže.

Evo proračuna: da bi se zasadio hektar špargle, potrebno je oko 13.000 sadnica. Treba imati i višak sadnica u rezervi, za svaki slučaj, da bi se iduće godine popunila prazna mesta.

Ovoliko sadnica može da se dobije od 500 grama semena koje se poseje u leje, na 250 kvadratnih metara. Prema ovom računu, na kvadratnom metru se poseju dva grama semena i proizvede 50 sadnica.

Naklijavanje špargle

Da bi setva uspela treba još ponešto znati o prirodi semena. Plod špargle je okrugla bobica s dva semena u odeljku ili šest u plodu. Seme je tvrdo i ima rožnatu semenjaču. Ovo svedoči o južnom poreklu špargle.

Seme klija pri vrlo visokoj temperaturi - oko 20 stepeni. Na 15 stepeni još ne klija, a najbolje klija na 25 stepeni. četvrtog dana na ovoj temperaturi proklijaće 25 posto semenki, a petog dana ostalih 65 procenata-što je vrlo visoka klijavost.

Pre setve seme treba staviti u toplu vodu da se nakvasi. Temperatura vode treba da je između 30 i 35 stepeni. Kvašenje semena toplom vodom traje pet-šest dana, s tim što se voda svakodnevno menja. Posle kvašenja seme se stavlja na vlažnu čistu hartiju ili jutanu podlogu i pokriva istom takvom jutanom krpom.

Čim seme počne da klija treba ga sejati u već pripremljene leje.

Najbolje vreme za setvu špargle je mart - april. Seje se u redove razmaknute 20 cm, a semenke se spuštaju na 4 cm odstojanja, tako da na metar reda padne oko 25 zrna. Posejano seme treba da se pokrije slojem zemlje santimetar debelim, zatim se površina leje sabije i dobro zalije.

Kada usev nikne, treba sačekati četiri nedelje da malo ojača i onda ga prorediti. Buduće sadnice špargle treba da rastu na 10 cm odstojanja. Rasad mora redovno da se plevi, okopava i zaliva, da bi se sadnice dobro razvile i oslobodile da naredne godine budu posađene na stalno mesto. Preporučuje se da se u toku nege mlade sadnice prihranjuju i rastvorom osoke, razblažene vodom (na četiri dela vode-deo osoke). Dobro je da se u kofu razblažene osoke doda 30 grama superfosfata.

U jesen, pre nastupanja mrazeva, leje sa šparglom treba pokriti zgorelim stajnjakom u sloju od jedan do dva santimetara. špargla, inače, dobro prizemljuje.

Kako se sadi špargla

Već je rečeno da zemljište na kojem će se gajiti špargla treba da bude lako i rastresito, bogato đubrivom, odnosno hranljivim sastojcima. Ako je zemljište izriljano ili rigolovano na pomenutu dubinu u proleće, kada se sadnice špargle postavljaju na stalno mesto treba da se pripreme jamice duboke 30 cm, ili da se u izrigolovanom zemljištu, koje je preko zime izmrzlo, formira rov koji će biti dubok i širok 30 cm. Jama ili rov u koji će doći sadnica, treba do polovine da budu napunjeni zgorelim stajnjakom ili kompostom. Sadnice špargle se stavljaju tako da odstojanje između rovova i u redu bude metar. Dobro je da se mesto za sađenje obeleži postavljanjem pritke. Treba znati da se špargla inače ne vezuje za pritku, pa ona služi samo kao beleg gde se sadnica nalazi. Kad se ovo uradi treba doneti sadnice iz leja. Sadnica se stavlja u rupu ili na obeleženo mesto tako što se žilice postave u širinu. Pre toga je treba prekratiti da ne bude duža od 20cm. Tako postavljene sadnice treba zatrpati mešavinom zemlje i pregorelog stajnjaka, a površinu zemljišta zaravniti. Tako će iz zemljišta da vire samo pritke.

Višak sadnica ostavlja se u rastilu da se iduće godine popune prazna mesta.

Nega špargle u toku leta

U toku leta zasađen šparglenjak ili zasad ovog proleća treba redovno da se okopava i brani od korova. Na jesen se saseku stabla do površine zemlje. Odsečeni delovi se uklone i spale, a koren i ostatak podzemnog stabla zagrne, slično kao što se postupa u vinogradu. Na biljke treba nagrnuti 30cm zemlje, praveći iznad svake visoke humke.

Prva berba špargle

Već druge godine u proleće, u aprilu iz podzemnog dela biljke počeće da se javljaju izdanci špargle u vidu pupoljka. Prve godine posle sađenja ovih pupoljaka nema mnogo. Oni se primećuju po tome što je na humci pokorica počela da se uzdiže i raspada. Ispod toga mesta nalazi se izdanak. Humka se pažljivo razgrne sve do korena i šipka beličastog pupoljka špargle odseca nožem. Vodite računa da prilikom sečenja ne povredite ostale mlade izdanke, koji su tek u začetku i za sečenje će stići vrlo brzo idućih dana. Kada odsečete najkrupnije izdanke, zemlju ponovo nagrnite preko humke. Ako na humci nema nabubrele i razbijene pokorice, treba je malo razgrnuti i pogledati da li ipak ima izdanka stasalih za berbu, odnosno za sečenje.

Razgrtanje i sečenje uvek treba obavljati u rano jutro i predveče. Tom prilikom treba imati korpu i širok nož s naročitim sečivom. Prilikom sečenja nož se zabada skoro vertikalno, pod malim uglom prema izdanku. Izdanak se odseca povlačenjem noža ka sebi i nadole. Obično su izdanci dugački od 15 do 25 cm. Da se izbegne povreda biljke, izdanci se odsecaju 3- 4 cm iznad korenovog vrata.

Četvrte i pete godine špargla je u punoj snazi i obrazuje veliki broj izdanaka. Tada berba može da se okonča za 40 dana, tj. do 20. ili 25. juna, a da se ipak ne iscrpi snaga biljke i ostavi mogućnost da u korenu sakupi dovoljno hrane za izdanke sledećeg proleća.

Radovi posle berbe

Ako se ovako postupa, onda se po aru može ubrati oko 50 kilograma šipki ili 5 tona špargle po hektaru. Da bi rod svake godine bio ovakav posle berbe koja traje od aprila do druge polovine juna treba nastaviti negu zasada. Postoje dva načina:

- Zasad špargle posle sezone berbe treba dobro pođubriti između redova. Zatim odgurnuti zemlju sa humki i navući je preko đubriva. Na taj način preko leta biljka ostaje otkrivena, izlaže se suncu i vazduhu, što joj godi. U jesen se biljke ponovo zagrću.

- Postoje i stručnjaci koji smatraju da se proletnjim i letnim odgrtanjem biljke oštećuju i lome mladi izdanci. Zato radije, sve do jeseni, ostavljaju humke netaknute, sa slojem zemlje preko biljki. Tek pred zimu donose đubrivo između redova, odgrću biljke odsecaju nadzemne delove stabla i preko zime ostavljaju šparglu odgrnutu, jer ona iako potiče iz južnih predela, dobro podnosi čak i sibirsku zimu. Šparglu, prema ovoj metodi, zagrću tek u proleće, pre nego što se biljke probude i poteraju izdanke.

I jedan i drugi način imaju svojih dobrih i loših strana. Međutim, verovatno je da u krajevima gde su zime oštre i duge postoji opasnost da otkrivene biljke prozebu i kasnije počnu da formiraju izdanke. Zato je bolje da se postupi na prvi način.

Prinos špargle

Iz ovoga što je do sada rečeno, naročito u pogledu roda i dužine korišćenja zasada, može se zaključiti da je špargla unosna povrtarska biljka. Ovo utoliko više što joj je veoma pristojnu cena na tržištu. Prinos špargle po hektaru je oko 5.000 kg, tako da se na njoj može lepo zaraditi. Kad se zna da se zasad koristi između 15 i 20 godina, da posle rasađivanja nema uobičajenog obrađivanja zemljišta, nego samo površinsko obrađivanje i sečenje, a potom rasturanje zgorelog stajnjaka, onda je jasno da je i prihod veoma visok.

O svemu tome treba razmisliti, proveriti trenutnu cenu na tržistu, pa ako imate pogodno zemljište i dobro tržište u svojoj blizini, možete se opredeliti za uzgoj špargle, pa onda postupajte prema iznetim preporukama i savetima.