Značaj suncokreta

Suncokret je danas osnovna sirovina za proizvodnju kvalitetnog ulja i u našoj zemlji i u svetu, pa se intenzivno radi na unapređenju ove kulture. Potrošnja ulja u našoj zemlji do 1977. godine je bila veća od njegove proizvodnje. Već za dve godine proizvodilo se toliko ulja koliko se trošilo u celoj bivsoj Jugoslaviji. To je vreme procvata suncokretovog ulja. U 1953. godini prosečan Jugosloven trošio je oko 1,5 litra suncokretovog ulja, a 1973. godine čak 10 litara. Znači, za 20 godina se potrošnja povećala za skoro 700%. Ne treba izgubiti iz vida da razvijene zemlje sveta danas troše tri puta više ulja po glavi stanovnika od nas.

Zašto se tako brzo povećala potrošnja biljnih ulja u našoj zemlji i u svetu?
Brzi razvoj nauke i tehnike je oslobodio čoveka napornog fizičkog rada i adekvatno sa tim promenama se menjao i režim ishrane ljudi, u tome se teže svarljive životinjske masti zamenjuju sa lakše svarljivim biljnim uljima. Suncokretovo ulje ima veliki značaj u ishrani ljudi, samim tim suncokret je veoma važna poljoprivredna kultura.

Suncokretovo ulje

Suncokretovo ulje spada u grupu najkvalitenijih biljnih ulja i zbog toga pretežno služi za ljudsku ishranu. Njegova naročita vrednost je u tome što su u njemu rastvoreni vitamini A, D, E i K. Ljudski organizam u većem procentu usvaja vitamin E iz suncokretovog ulja, nego iz kukuruznog, jer je u njemu optimalniji odnos između alfa-tokoferola i linolne kiseline. U suncokretovom ulju on iznosi 0,7:1 dok je u kukuruznom taj odnos nepovoljniji. Biljna ulja, pa i suncokretovo, sadrže malo kiseonika i zbog toga spadaju u materije sa ogromnom količinom energije. Pri sagorevanju ulje daje mnogo više kalorija nego belančevine i ugljeni hidrati koji daju 4000 gramkalorija, belančevine 5500, a ulje 9500. Prema tome ulje spada u najvrednije komponente ljudske hrane. Rafinisano ulje suncokreta, zahvaljujući svom kvalitetu, može vrlo dugo da se čuva, a da se pri tome ne promene ni boja, ni miris, ni ukus.

Pored toga suncokretovo ulje služi kao sirovina za proizvodnju biljne masti, margarina i majoneza. Suncokretovo ulje je veoma značajno i za neke industrijske grane: u izradi boja koje se sporo suše, lakova, sapuna, stearina za sveće, a služi i kao sirovina za izradu specijalnih ulja za podmazivanje mašina i dr.

Hemijski sastav suncokreta

Suncokret pored ulja, sadrži i belančevine (proteine). U 100 kg suvog zrna se nalazi 16-23 kg sirovih proteina, koji su do danas predstavljali osnovnu komponentu u stočnoj hrani. Međutim, pošto danas postoji odgovarajuća tehnologija prerade, moguća je proizvodnja proteinskog brašna (koncentrati) za ishranu ljudi. Ovo brašno sadrži 65% sirovih proteina i imaće vrlo široku upotrebu. Koristiće se kao vredna komponenta u proizvodnji keksa, hleba i drugih skrobnih proizvoda. Najznačajnije je to što su ovi proteini četiri puta jeftiniji od proteina iz mesa.

- Dakle, ovako otprilike izgleda hemijski sastav suncokreta: masti 49.5%, belančevine 23%, ugljeni hidrati 18,8%, magnezijum 355 mg/100 g, kalcijum 115 mg/100 g, gvoždje 6,8 mg/100 g i cink 5,1 mg/100 g.
- Energetska vrijednost suncokreta iznosi 610 kcal/100 g.

Glave suncokreta

Ne treba zaboraviti ni na glave suncokreta. One se mogu koristiti u ishrani stoke. U njima je oko 7% sirovih proteina, 4% ulja, 43% bezazotnih ekstraktivnih materija, 14% mineralnih materija, a celuloza je znatno manje zastupljena nego u lucerki. Glave suncokreta sa 1 ha imaju toliku hranljivu vrednost, da se od njih ishranom stoke može dobiti 80 kg mesa.