Uzgoj nektarina

Uzgoj nektarina u Srbiji počeo je 1974. godine. Tačnije, tada su se pojavili prvi veći zasadi ovog voća podignuti u Poljoprivrednom kombinatu "Beograd", (Voćarsko gazdinstvo"Grocka" - 22 hektara, Voćarsko gazdinstvo "Kosmaj" - 8 hektara).

Inače, svi ovi zasadi podignuti su na osnovu pozitivnih rezultata u gajenju nektarina u Zavodu za voćarstvo i vinogradarstvo Instituta za naučna istraživanja "PKB-Agroekonomik". Ona su potvrdjena i izvanrednim prijemom potrošača u Beogradu. Nakon toga, uzgoj nektarina kod nas napreduje stidljivim tokom jer se zasadi nektarine ipak sporije šire.

Medjutim, kada su 1977. godine prvi put stigle nektarine iz zasada navedenih gazdinstava, one su predstavljale problem za komercijalnu službu Radne organizacije "PKB-Voćarske plantaže". Naše tržište definitivno nije bilo dobro obradjeno za novo voće. Potrošači nisu raspolagali nikakvim obaveštenjima o onome šta se nudilo i nerado su kupovali nektarine, čak i po cenama jednakim cenama bresaka. Čak se prebacivalo Zavodu za voćarstvo i vinogradarstvo da je učinjen veliki promašaj. Medjutim, naredne godine tržište je prihvatilo sve ponudjene količine, a u 1979. potražnja nektarine je bila daleko veća od ponude. Tada je konačno nastupio povoljan period za uzgoj nektarina u nasoj zemlji, tako da su se i drugi naši proizvodjači bresaka osmelili da podignu svoje zasade nektarina.

Posao im je u mnogome olakšan i time što se uzgoj nektarina ni u čemu ne razlikuje od uzgoja breskve. Izmedju njih ne postoji nikakva fiziološka razlika. Imaju podjednake zahteve prema zemljištu, klimi, podlogama, rezidbi, ishrani, napadaju ih iste bolesti i štetočine. Razlika je isključivo u genetskom sastavu. Breskva u svojoj naslednoj osnovi ima gen maljavosti, a nektarina ga nema.

O nektarini se često iznosi mišljenje da je osetljivija na bolesti nego breskva. Naročito se navodi osetljivost na pepelnicu. Ima nešto istine u tome. Medjutim, iskustva stečena u Zavodu za voćarstvo i vinogradarstvo PKB ukazuju na to da je potpuna zaštita koja se izvodi u zasadu breskve, dovoljna da zaštiti i zasad nektarine, bez ikakvih dodatnih mera.

Sorte nektarina preporučljive za uzgoj

Na osnovu proučavanja i iskustava tokom proteklih godina, preporučujemo sorte nektarina koje zaslužuju da udju u sortiment nektarine za uzgoj. Uporedno navodimo podatke o zastupljenosti ovog voća u zemljama koje su najveći proizvodjači nektarina. Za Sjedinjene Američke Države i Francusku iznosimo podatke o učešću sorti nektarina u strukturi sortimenta u procentima, a za Italiju na kojem se mestu po zastupljenosti nalaze pojedine sorte.

Medju sortama koje se preporučuju za komercijalno gajenje kod nas su: "krimsongold", "erli sangrand", "independence", "flavortop", "stark redgold" i "fantazija". S tim sto sorta "erli sangrand" ne treba da se gaji bez oprašivača.

Za amaterski uzgoj nektarina preporučuju se, pored navedenih, sledeće sorte: "mejgrand", "reddjžun", "stark sanglo", "stark delišes" (zbog krupnih i lepih plodova) i "flamekist".

U uzgoju nektarina nije neophodno da se izvodi proredjivanje plodova, jer se oni, u nekih sorti, prirodno proredjuju opadanjem ili slabijim zametanjem. Medjutim, ako se želi postići veća krupnoća plodova ranih sorti, onda je neophodno da se proredjuje rano i da se jedan plod ostavlja na svakih 15 cm mešovite grančice.

Sve navedene sorte nektarina nalaze se u asortimanu koji nude Sjedinjene Američke Države, Francuska i Italija kao najveći svetski proizvodjači nektarina.