Veštačke livade i pašnjaci

Livade i pašnjaci su važni izvori stočne hrane za proizvodnju zelene mase za ispašu i spravljanje sena, a sve više i za proizvodnju kvalitetne silaže i senaže, naročito u brdskom i planinskom području. Međutim, velike površine livada i pašnjaka u našoj zemlji se slabo iskorišćavaju, od njih se dobijaju mali prinosi lošije stočne hrane, u prvom redu zbog toga što se travne površine slabo neguju i loše iskorišćavaju.

Podizanjem sejanih veštačkih livada i pašnjaka, setvom kulturnih, produktivnih i kvalitetnih trava i leguminoza, odnosno travnih i travno leguminoznih smeša može se proizvodnja stočne hrane znatno više i brže poboljšati, postići veći prinosi kvalitetnije i jevtinije stočne hrane, u prvom redu za ishranu goveda i ovaca. Zato, zasnivanje sejanih livada i pašnjaka znači za našu zemlju, i za brdsko i planinsko područje posebno, uvođenje intenzivne proizvodnje kvalitetne i jevtinije stočne hrane i u manje povoljnim prirodnim uslovima, a naročito na lošijim zemljištima.

U odnosu na prirodne veštačke livade i pašnjaci imaju niz prednosti:
- daju znatno veće prinose stočne hrane (od prirodnih neđubrenih oko 5 do 8 puta, a prirodnih đubrenih 2 do 3 puta, pa i više);
- daju kvalitetniju stočnu hranu, sa više korisnih sastojaka, naročito proteina, mineralnih materija i vitamina, a manje celuloze;
- daju stabilniju količinu stočne hrane po godinama i u toku iste godine po sezonama (proleće, leto i jesen);
- travna masa sejanih livada i pašnjaka je sočnija i ukusnija, stoka je radije jede i bolje iskorišćava;
- iskorišćavanje travne mase na sejanim livadama i pašnjacima započinje ranije u proleće i traje duže u jesen;
- travna masa je pogodnija za ispašu i proizvodnju kvalitetnog sena, silaže, senaže, dobijanje peleta i brašna, a posebnim tehnološkim postupkom od nje se mogu proizvoditi kvalitetni proteini za ishranu stoke, pa i ljudi.

Kakvi se prinosi mogu postići na veštačkim livadama i pašnjacima pokazuju ovi podaci:

	Prinos sena mc/ha	Količina sirovih proteina na 100g
Prirodne neđubrene	14-25	1,20-2,00
Prirodne đubrene (NPK)	50-80	5,60-7,90
Veštačke neđubrene	35-45	2,70-3,80
Veštačke đubrene	90-140	13,50-22,00

* mc - metrička centa
* ha - hektar

Sa druge strane gledano, na dobro đubrenim i pravilno iskorišćenim sejanim, tj veštačkim livadama i pašnjacima može se proizvesti oko 8,10 do 14 hiljada litara mleka po 1 ha godišnje, i obezbediti prirast žive mere stoke u količini 600 do 800 kg po hektaru, što je visoka proizvodnja i za bolja zemljišta i njihove kulture.

Visoka količina raznovrsnih kabastih stočnih hraniva omogućava razvoj intenzivnog govedarstva i ovčarstva, uvođenje visokoproduktivnih rasa stoke, odgoj priplodnih grla i podmlatka uz znatno manju upotrebu skupe koncentrovane stočne hrane.

Srećom, površine veštačkih livada i pašnjaka u našoj zemlji ipak rastu, i svake godine se povećavaju.

Pored proizvodnje stočne hrane veštačke livade i pašnjaci imaju veliku ulogu i značaj u sledećem:
- smanjuje se erozija putem biološke zaštite zemljišta;
- popravljaju se osobine zemljišta i obnavlja njegov proizvodni potencijal;
- ublažavaju i sprečavaju bujice i poplave;
- doprinose boljem sakupljanju vode u zemljištu;
- veštačke livade i pašnjaci štite izvorske i tekuće vode, i
- povoljno utiču na mikroklimatske uslove.

Međutim, iako su naučne i stručne službe dosta angažovane na problematici sejanih livada i pašnjaka, u ovom radu ima dosta propusta i grešaka. Još se nedovoljno koriste novija dostignuća nauke i prakse iz ove oblasti. Zbog toga ostvareni prinosi sejanih livada i pašnjaka u široj praksi daleko zaostaju iza mogućnosti. Najčešći prinosi veštačkih livada i pašnjaka u Srbiji iznose 50-60mc/ha sena, ređe 70-80mc/ha, dok su veći prinosi, oni iznad 100 i 120 mc/ha sena veoma retki.

Najvažniji faktori koji utiču na produktivnost veštačkih livada i pašnjaka, a kojima se u praksi ne poklanja uvek dovoljna pažnja su i ovi:
a) Izbor pogodnih vrsta i sorti trava i leguminoza, korišćenje pogodnih smeša
b) Način na koji se podižu veštačke livade i pašnjaci
c) Način đubrenja, posebno mineralnim đubrivima;
d) Zaštita od korovskih biljaka
e) Vreme i način na koji se iskorišćavaju veštačke livade i pašnjaci, direktno ispašom i putem konzerviranja travne mase.