Uzgoj tartufa

Tartuf je nadaleko čuvena a verovatno i najskuplja pečurka na svetu. Rastu u sumama gde ih tartufari traže i sakupljaju. To je težak posao, jer tartufi rastu pod zemljom, pa je pravi izazov otkriti ih. Zato često sa sobom vode svoje specijalno dresirane pse koji ih pronalaze po mirisu.

Medjutim, tartufi ne rastu isključivo u prirodi, već se mogu i uzgajati. Uzgoj tartufa se najčesće primenjuje u simbiozi sa lešnikom, ali može i sa hrastom i drugim drvećem. Tartufi su dakle podzemne simbiozne gljive čija je priroda skriveni način života. One su bioloski vezane za više biljke, korenove raznih krupnih šumskih biljaka (drveća i žbunova), koje im obezbedjuju opstanak.

Osnovna podela tartufa je na bele i crne, a u svetu je poznato vise od 200 različitih vrsta tartufa. Takozvani "pravi tartufi" poznati kao skup gastronomski proizvod pripadaju rodu Tuber medju kojima su: tuber aestivum, tuber melanosporum, tuber brumale, tuber borchii, tuber magnatum pico... Od 1991. godine na prostoru Srbije iz roda tartufa pronadjeno je 13 vrsta, na preko 200 lokaliteta.

A sada da se vratimo na početnu temu...

Kako se gaje tartufi

Tartufi se gaje tako sto se prvenstveno gaji odredjena vrsta biljke koja u svom korenovom sistemu za simbionta ima tartufa od kojeg ona ima koristi, jer tartuf ni u kom slučaju nije parazit, već je mikorizna gljiva. Postoji jos nesto sto za ostale ljude predstavlja tajnu, ali je ipak poznanica na nivou poznavalaca patenta za gajenje tartufa, da se tako mogu uzgajati i cenjene nadzemne gljive lisičarke i vrganji. Ali kako je zarada na ovim gljivama daleko manja, tako se svi u startu opredeljuju za uzgoj tartufa.

Uzgoj tartufa je poljoprivredni posao koji ne trpi prečice. Pre nego sto se opredelite za uzgoj ove gljive vi o njoj morate naučiti puno toga. Recimo, ukoliko se tartuf razvija u simbiozi sa hrastom biće mu potrebno i 15 godina da bi plodonosio, tj. narastao u upotrebljivu gljivu. Sa lešnikom se taj period skraćuje. A evo i zbog čega je to tako. Tartuf počinje da se razvija tek kada drveće zasadjeno na plantaži medjusobno premreži tlo. Znači kada im korenov sistem naraste dovoljno da se jedna biljka sa drugom počne dodirivati i preplitati u korenu. A zna se da se koren kod lešnika znatno brže razvija negoli kod hrasta.

Zato se za uzgoj tartufa kao podloga najčesće upotrebljava lešnik zbog izuzetno komplementarnog korenovog sistema koji naročito odgovara tartufu. Dakle, za ove skupocene gljive ne mora se pod obavezno odlaziti u sumu - tartufi se mogu i uzgajati. Ako planirate uspešan uzgoj tartufa sa odgovarajucim prinosima trebate nabaviti kvalitetne sadnice leske koje su u renomiranim laboratorijama inokulisane micelijumom tartufa, sa obaveznom garancijom kvaliteta.

Prinos tartufa na sadnicama lešnika

Prve tartufe na korenu lešnika možete očekivati već treće godine nakon podizanja plantaže, ali to je tek simboličan rod.

Zatim od četvrte do desete godine, prosecan prinos tartufa u idealnim uslovima bi trebao biti oko 150 grama po jednoj sadnici lešnika, plus plodovi lešnika od oko 3 kg po sadnici. Od desete godine prinos tartufa po sadnici je oko 250 grama. Tada plantaža počinje da donosi i dodatnih 5 kg lešnika po sadnici. Ekonomska isplativost plantaže je od 30 do 50 godina. Prinos tartufa po hektaru u punom rodu je oko 60 kg, sto tačnije zavisi od gustine zasada. A ukupno ulaganje po hektaru zasada je oko 4000 €.

Ukoliko čitate ovaj tekst verovatno da već znate da cena tartufa po kilogramu može iznositi od 500 do 1000 €, ali to ne važi za sve tartufe. Tako visoka cena namenjena je kvalitetnim i velikim primercima. Beli tartufi se u startu skuplje prodaju od crnih. Izuzetno veliki primerci tartufa nemaju odredjenu cenu već se prodaju na aukcijama gde mogu dostići basnoslovne cifre. Medjutim, u Srbiji jos uvek ne postoji organizovano tržište tartufa, pa je najbolje pronaći kupce iz inostranstva.

Od čega zavisi veličina tartufa?

Veličina tartufa zavisi od strukture zemljista jer on se oblikuje prema otporu koji mu stvara zemlja. Kao sto je i krompir jedan veći, a drugi manji. Zatim, veličina tartufa naravno zavisi i od kvaliteta genetskog materijala koji je ubačen u koren sadnica.

Otkup tartufa u Srbiji

Koliko nam je poznato otkup tartufa u Srbiji vrsi mešovito nemačko-srpsko preduzeće SILVAE MAGNATUM doo, registrovano u mestu Miokovci, u okolini Čačka. Ostale informacije možete pronaći na njihovom sajtu www.silvaemagnatum.rs.

Ukoliko niste spremni za uzgoj,
možda će vas zanimati sakupljanje tartufa u prirodi, pa pročitajte tekst:
Nalazišta tartufa u Srbiji