Japanska prepelica

Japanska prepelica kao i svaka druga prepelica uopšte je najmanja vrsta iz reda kokošaka. U divljem stanju živi gotovo u svim delovima Evrope, Afrike i Azije. Iz severnijih predela u jesen se seli u toplije krajeve, gde provodi zimu. Dobar je letač, a isto tako i pešak, jer hoda brzo i spretno se probija kroz travu i šiblje.

U slobodnoj prirodi prepelica se hrani raznim semenjem, biljnim pupoljcima i insektima. Nije preterano plašljiva i, kao i sve vrste iz reda kokošaka, lako se pripitomljava i svojom živahnošću, prijatnim glasovima i priljateljskom odnosu prema čoveku i domaćim životinjama unosi radost u kuću.

Isprva su ljudi pripitomljavali i gajili prepelice iz zadovoljstva, a docnije i radi ekonomske koristi. Tokom vremena ovaj drugi razlog gajenja prepelica dobio je prevagu, tako da se danas one gaje masovno radi proizvodnje jaja i mesa u mnogim zemljama sveta.

S obzirom na sve veću zainteresovanost za uzgoj prepelica, proizvodači su težili da povećaju njihovu proizvodnost tako da je do danas stvoreno nekoliko različitih rasa, kao što su: engleska bela prepelica, dvobojna ili "smoking" prepelica (zove se tako što su joj gornji delovi tela-teme glave, gornji deo vrata, leda, krila i repa-obrasli tamnosivim perjem, dok su joj donji delovi tela, grudi i trbuh-pokriveni belim perjem), zlatna mandžurska prepelica, američka brojlerska prepelica, itd.

No od ovih rasa najznačajnija za proizvodnju je japanska siva prepelica, pa je ova rasa i najraširenija u svetu.

Računa se da su Japanci pripitomili prepelicu još pre 600 godina i držali je po kućama iz zadovoljstva. Tek mnogo docnije počeli su da gaje ovu vrstui iz praktičnih razloga. Medutim, savremena krupna proizvodnja jaja i mesa prepelica počela je tek pre nekoliko decenija, kako u Japanu tako i u mnogim drugim zemljama sveta. U Japanu danas postoje velike farme prepelica koje proizvode po 700-800 hiljada grla i po nekoliko desetina miliona jaja godišnje. Slične farme postoje danas i u nekim drugim zemljama, kao na primer u Rusiji, SAD, Francuskoj i dr. Kod nas se takode gaje japanske prepelice, ali to je sitna proizvodnja kojom se za sada bave samo pojedini individualni proizvodači.

Selekcionim merama, uz poboljšanje ishrane i nege, znatno je poboljšana proizvodnost japanske prepelice i stvorene posebne linije za proizvodnju jaja i mesa, čime je još više povećana ionako velika proizvodnost ove vrste.

Ekonomska svojstva japanske prepelice

Japanske prepelice su najproizvodnija vrsta domaće živine. One pronesu već sa 35-40 dana života i snesu godišnje po 250-300 jaja, a pojedina grla, pa i čitavi zapati i znatno više. Nije redak slučaj da pojedina grla snesu i po dva jaja dnevno blagodareći tome što proces stvaranja jaja kod ove vrste traje kraće od 24 časa. Po veličini jaja prepelice su slična golubijim. Težina im se kreće od 7 do 14g, a srednja težina jajeta iznosi oko 10,5g. Od te težine na žumance otpada oko 35,5%, na belance oko 57,1 a na ljusku oko 7,4%. U poredenju sa kokošijim jajima, jaja prepelice imaju srazmerno veće žumance za oko 3,6%, belance za oko 1,3%, ljusku tanju za oko 4,9%, dok je opna ispod ljuske nešto deblja.

Kao nosilje japanske prepelice se koriste 10-12 meseci. Jajčana masa koju proizvede za godinu dana prepelica prosečne nosivosti 20 puta prevazilazi težinu same nosilje. Za 1kg jajčane mase prepelice utroši se 5-7kg suve kombinovane hrane.

U zavisnosti od ishrane, načina držanja i nege, odrasle ženke japanske prepelice teške su 130-150g, a mužjaci 110-130g. Prepelice u tovu dostižu klaničnu zrelost u uzrastu od 40-45 dana. Zaklana i očišćena grla teška su 110-112g i imaju relativno mnogo mesa u predelu grudne kosti. Meso im je vrlo kalorično, sa specifičnim ukusom divljači, zbog čega se mnogo ceni i dobro plaća.

Jaja japanske prepelice

Japanske prepelice su širom planete poznate po svojim jajima. Ekonomski značaj prepelica je utoliko veći što se njihovim jajima pripisuju i mnoga lekovita svojstva, koja priznaje i savremena medicina, pa su i predmet ispitivnja po mnogim medicinskim istraživačkim ustanovama. U poredenju s kokošijim jajima ista količina jajčane mase japanske prepelice sadrži pet puta više fosfora, sedam puta više gvoždja, šest puta više vitamina B1, a petnaest puta više vitamina B2.

Dakle, jaja japanske prepelice upotrebljavaju se ne samo za klasičnu ishranu, već i u lekovite svrhe. Preporučuju se za jačanje imuniteta, podizanje energije, lečenje raznih bolesti disajnih organa, itd...

Zbog toga, bez obzira na to što su manja od kokošijih jaja, jaja japanske prepelice se prodaju po istoj ili čak višoj ceni od kokošijih. Medjutim, farmski uzgoj japanskih prepelica kod nas i u ostalim evropskim zemljama je relativno retka pojava, jer je na ovim prostorima nedovoljno razvijena navika konzumiranja njihovog mesa i jaja. U Srbiji ih gaje gotovo isključivo amateri i ljubitelji, što spada u nekonvencionalnu proizvodnju, ali je ovo svakako priča za budućnost. Onog momenta kada jaja prepelica budu na većoj potražnji i cena će im biti veća.