Prolećni poslovi na pčelinjaku

Kada uspešno prezime, pčelinja društva će po svom prirodnom nagonu, u borbi za opstanak i produženje vrste, početi da se obnavljaju prilivom mladih pčela radilica, koje se izvoze iz prvog legla. Pošto su vremenske prilike krajem zime i tokom ranog proleća vrlo promenljive, najčešće se dešava da ovo prolećno obnavljanje pčelinjih društava ne ide takvim tempom kako bi se prirodno moglo očekivati. Stoga se u prolećnim danima pčelaru nužno nameću brojni i ozbiljni poslovi na pčelinjaku kako bi pomagao pčelinjim društvima da se uspešnije razviju i spremna dočekaju glavnu pčelinju pašu na kojoj će sakupiti i višak meda za centrifugiranje.

Evo koji su najbitniji prolećni poslovi na pčelinjaku:
Prvi pregled gnezda i njegovo sužavanje. Prvi detaljan pregled mora se obaviti na lepom i toplom danu. Pri pregledu glavnu pažnju valja obratiti na jačinu društva, što se utvrdjuje prebrojavanjem ulica posednutih pčelama; na broj okvira s leglom i na kvalitet legla, na količinu i kvalitet meda i polenovog praha u saću, kao i na kvalitet saća u gnezdu. Staro saće, pogotovo s neispravnim ćelijama, treba ukloniti iz plodišta, ukoliko to već nije uradjeno pri jesenjoj reviziji gnezda.

U toku pregleda ne treba remetiti raspored saća u gnezdu. Kad se pregled završi, gnezdo treba suziti pregradnim daskama na broj okvira koji pčele gusto posedaju. Ovo će pomoći društvu da bolje i lakše čuva stvorenu toplotu u gnezdu, koja u to vreme već iznosi oko 34° C. Potom pregledanom društvu dodati jednu ili dve šećerno-medne pogače preko satonoša okvira. Najbolje je tom prilikom dodati pogače koje sadrže i fumagilin, da bi pčele isčistile crevni trakt, a i bile zaštićene od eventualne bolesti organa za varenje - nozemoze. Ako u saću nema dovoljno polenovog praha, treba dodati pogaču sa sojinim brašnom i kvascem. Košnicu potom zatvoriti i vratiti u zbeg utopljavajući materijal koji se, dok je pregled obavljen, provetravao i osunčavao.

Mnogi pčelari ne poklanjaju pažnju izvoru vode za pčele. Ostavljene da se same snabdevaju vodom sa raznih izvora (ustajale bare, tekuća voda i dr.), pčele se izlažu opasnosti infekcija, paraliza, pa i uginjavanju. Zato je potrebno da se u blizini pčelinjaka postavi pojilo za pčele (najbolje burence sa slavinom i daskom cik-cak ižlebljenom), a vodi povremeno dodavati po malo soli.

Prolećno prihranjivanje pčela:
Kada pčele potroše prve dodate pogače, odmah treba, a to je za desetak-petnaestak dana, dodati druge. Praktično to znači da šećerno - medna pogača u prolećnim danima mora da bude stalno u košnici sve dok se povoljnije vreme ne ustali, kada se pčele mogu hraniti tečnom hranom, tj. sirupom. U našim uslovima od februara do aprila treba pčelama dodati 4-6 pogača različitog sastava. Naša ispitivanja su pokazala da nema efikasnijeg načina za stimulisanje prolećnog razvoja društva od prehrane pčela šećerno-mednim pogačama. Uložena sredstva za pogače višestruko će se isplatiti na glavnim pčelinjim pašama, jer će tako prihranjivana društva dati mnogo više meda za cedjenje nego neprihranjivana.

Prehrana pčela šećernim sirupom može početi od polovine a nekad i do prvih dana aprila, kada i noći postaju toplije. I ova hrana se može oplemeniti dodavanjem kvasca, bevipleksa i limunonovog soka. Na svaki litar šećernog sirupa dok ovaj ključa, dodati 50 grama kvasca razmućenog u mlakoj vodi, a pošto proključa 5-10 minuta u sirupu, mešavinu ostaviti sa se ohladi do temperature svežeg pomuženog mleka. Za to vreme u avančetu istucati u sitan prah bevipleks ( jedna dražeja na 3 litre sirupa), pa prah rastvoriti u čaši sa mlakom vodom, a potom uz mešanje uliti rastvor u mlaki sirup. Na kraju sirup, na svakih 5 litara, uz mešanje, uliti sok od limuna. Ovakvom hranom prihranjivanja društva odlično se razvijaju i sa velikim brojem pčela sabiračica dočekaju glavnu pašu.

Ako u toku aprila u rejonu gde se pčelari ima prirodne dobre paše (voćne vrste, maslačak, uljana repica i dr.) prehrana pčela u povoljnim danima za iskorišćavanje paše može izostati. Medjutim, radi održavanja kontinuiteta razvoja društva, kada dani nisu povoljni za izlet pčela na pašu, pčele treba obavezno prihranjivati, makar i manjim obrocima hrane (stimulativno prihranjivanje). Ova stimulativna prihranjivanja nužna su za sve regione gde je bagrem jedna od glavnih paša, budući da on cveta relativno rano (polovinom maja), kada se pčelinja društva, ukoliko nisu prihranjivana, nalaze u još nedovoljno razvijenom stanju, pa nisu ni sposobna da ovu ranu pašu iskoriste za skupljanje viška meda.

To bi bili najbitniji prolećni poslovi na pčelinjaku koje vam možemo preporučiti. Ali u te poslove spadaju i proširivanje gnezda i izjednačavanje društava, a o tome smo pisali na sledećoj stranici.