Uzgoj trešnje

Danas je veoma popularan uzgoj trešnje, budući da ova voćka ima dosta visoku cenu na tržištu, relativno lako se bere i poseduje bogat nutritivni sastav. Obično se gaji radi kasnije potrošnje u svežem stanju, ali i za dobijanje prerađevina, likera i rakije. Drvo trešnje daje plod nakon 6-8 godina. Postoje trešnje sa mekanim ili čvrstim mesom ploda, i naravno mnogo različitih sorti. Neke od njih su u vreme berbe sitnije, neke krupnije. Neke su svetlije boje a neke tamnije, do izrazito tamne i tako dalje... A sada da vidimo kako se uzgajaju trešnje.

Uslovi za uzgoj trešnje

Trešnja se mora posaditi na mestu gde će imati dovoljno svetlosti i toplote. Ona počinje da cveta kada prosečne dnevne temperature dostignu 10-11°C. Trešnja može da toleriše i veoma niske temperature (do -25°C). Trešnje žutog ili svetlo-crvenog ploda su otpornije od trešnji tamnocrvenog i crvenog ploda. Budući da koren trešnje ima veliku moć upijanja, dovoljno će biti da joj obezbedite malu količinu vlažnosti (oko 500 mm padavina godišnje). Trešnji pogoduje suv vazduh, dok povećana relativna vlažnost vazduha podstiče razvoj bolesti.

Najbolje je da trešnju posadite u duboko, rastresito zemljište, čija je pH reakcija od 5-7. To mogu biti aluvijalna tla, peskovita ilovača, posmeđena crvenica i sl. Trešnja zahteva umerena vazdušna strujanja, a ne podnosi jake vetrove. Izaberite severne ekspozicije i nadmorsku visinu do 1000 metara, blage brežuljke sa blagim padinama.
Dve godine pre sadnje trešnje bi trebalo kao pretkulturu posejati višegodišnje leguminoze, budući da one mogu da vezuju atmosferski azot.

Kao izbor podloga za trešnju se preporučuju semenjaci divlje trešnje i mahaleba.

Za podizanje nasada trešnje, razmak sadnje treba da iznosi 6,3 x 5 m. Vodite računa o oblikovanju pravilne etažne piramide trešnje.

Kada i kako se sadi trešnja?

Trešnju je najbolje saditi u jesen, kada je zemljište još toplo i vlažno. Pre same sadnje, obavezno vodite računa da sadnice nikada ne izgube vodu. Odstranite sve oštećene delove korena i umočite ga u mešavinu napravljenu od zemlje i svežeg goveđeg đubriva. Ukoliko sadite voćke velike krošnje, razmak mora najmanje biti 10 m.
Iskopajte sadnu rupu dovoljne širine da u nju stane sadnica sa korenom, te na koren stavite sloj rastresite zemlje debljine 5-8 cm, dobro nagazite i preko stavite 20-30 kg zrelog stajnjaka. Na stajnjak opet stavite zemlju, pa oko sadnice oblikujte posudicu za bolje zadržavanje vode.

Održavanje trešnje

Za maksimalne prinose trešnje veoma je važno redovno i odgovarajuće đubrenje. Dodajte mineralno đubrivo KAN 27% u proleće i pred početak vegetacije. Tretiranje zakorovljenog zaštitnog pojasa se vrši dva-tri puta u vegetaciji sa 4-6 l/ha.

Orezivanje se vrši u periodu mirovanja trešnje i u vreme vegetacije, a sastoji se u skraćivanju grana i proređivanju suvišnih grana. Međuredni prostor se zatravljuje posle dve-tri godine od podizanja nasada trešnje. Zatravljeni voćnjak je veliki izvor azota, dok azot iz mineralnih đubriva (amonijum nitrata, uree, amonijum sulfata, KAN-a, UAN-a) treba dodavati tokom aktivnog rasta 2-3 puta. U prvim godinama se javlja povećana potreba za ovim elementom, zbog intenzivnog vegetativnog rasta. Mladim voćkama trešnje treba dodavati 30-40 kg/ha azota, a starijima u rodnosti 60-140 kg/ha. Ova voćka u prvim godinama zahteva 30 kg/ha fosfora, a kasnije tokom rodnosti 60-90 kg/ha. U prvim godinama su potrebe za kalijumom 60 kg/ha, a u punoj rodnosti 150-200 kg/ha. U cilju dobijanja čvršćih plodova, može se dodavati kalcijum, i to prskanjem kao kalcijum-hlorid ili kalcijujm-nitrat, u nekoliko navrata tokom faze rasta ploda.

Trešnje se beru kada su zrele, a nikako pre toga. Mogu se čuvati u hladnjači i do 30 dana na temperaturi od 0-1 °C.