Priprema pčela za prezimljavanje

Priprema pčela za zimu je veoma važan zadatak u pčelarstvu. U gajenju ratarskih kultura važi narodna poslovica: Kakva setva takva i žetva. Ova se poslovica može primeniti i na gajenje medonosnih pčela. Naime, pčelarska godina počinje, u našim uslovima za pčelarenje, u toku avgusta, septembra, pa i oktobra. U to vreme treba obaviti odredjene radove u pčelinjaku radi što boljeg obezbedjenja uslova za prezivljavanje pčela.

Evo tih osnovnih saveta i radova na pčelinjaku:

- Priprema pčela za prezimljavanje na prvom mestu podrazumeva da im treba obezbediti dobre zalihe hrane, tj. kvalitetnog meda. Sledeće pitanje je: koliko kg meda? Da bi pčele uspešno prezimile, a u proleće se kao produktivno društvo brzo obnovile, treba pčelama ostaviti za prezimljavanje, prosečno na svaku ulicu posednutu pčelama, po 3 kg meda. To praktično znači da u pčelinjem gnezdu koje se u septembru sastoji od 8 do 10 ulica posednutim pčelama treba da bude 20 do 30 kg meda. Ako ove hrane u septembru nema u toj količini mora se dopuniti dodavanjem saća s medom iz rezerve ili, što je još bolje i ekonomičnije, pčele se moraju prihraniti šećernim sirupom. Za ovu vrstu prihranjivanja sirup treba spraviti od približno jednakih delova šećera i vode, s napomenom, da se prihranjivanje tečnom hranom mora završiti do kraja septembra, da bi pčele, dok su dani topli, preradile šećer saharozu u groždjani i voćni šećer.

Najnovija pčelarska praksa preporučuje da pčele krajem leta i početkom jeseni treba obavezno prihraniti sa nekoliko obroka sirupa (8-15 litara) i u slučajevima kada u to vreme ima dovoljno meda u gnezdu. Ovo treba uraditi tako da se višak prirodnog meda iznad 15-20 kg oduzme od pčela, tj. iscedi, a potom se pčele, kada im se saće vrati, prihrane sirupom do potrebne ukupne količine hrane. Ovim se postiže dve vrlo bitne stvari od značaja za prezimljavanje pčela: Prvo, pod uticajem prehrane matice će s jeseni leći veći broj jaja, pa će pčelinje društvo ući u prezimljavanje s većim brojem pčela radilica, koje će prezimeti i u proleće učestvovati u njegovom bržem prolećnom obnavljanju; drugo, hrana preradjena od šećernog sirupa biće lagerovana u ćelije saća iz kojeg se izvodi poslednje jesenje leglo, gde će se preko zime i nalaziti zimsko pčelinje klupče. Ova hrana je lako svarljiva, nema nesvarljivih materija, kalorično je vrlo jaka i pčelama omogućuje uspešno prezivljavanje i na dugim i oštrim zimama. Danas se smatra da odnos hrane u gnezdu u vidu prirodnog meda za prezimljavanje i hrane preradjene od sirupa treba da bude približno istih količina.

Ova se hrana, ukoliko nije blagovremeno dopunjena s jeseni, delom može dopuniti i kasnije (u oktobru i novembru) dodavanjem čvrste hrane za pčele, kada u gnezdu više nema legla. Ovu hranu u vidu šećerno-mednih kolača može pčelar i sam napraviti, ili je kupiti gotovu. Prema sastavu koji je na ambalaži naznačen pčelar će sam odrediti koju će vrstu pogača upotrebiti. Ovde treba naglasiti da čvrsta hrana za pčele kojoj su dodaci sastojci bogati belančevinama (sojino brašno, kvasac i dr.) za jesenje prihranjivanje nema značaja, jer i tu vreme nema legla u gnezdu, pa pogače tog sastava treba davati počev od januaran pa do prvih prolećnih paša bogatih polenovim prahom.

Vrlo je važno, da se s jeseni blagovremeno obavi sužavanje gnezda na broj okvira koji pčele u to vreme gusto poseduju. U Dadan-Blatovoj košnici to se postiže uklanjanjem polumedišta, tako da pčele provode zimu u plodištu. U Langstrotovoj košnici treba ukoliti medište, a pčele ostaviti da zimuju u dva tela koja čine plodište, pri čemu se vodi računa da u saću koje se nalazi u gornjem telu bude više meda nego što ima u donjem telu. U košnicama tipa pološka gnezdo treba suziti pomoću pregradnih dasaka na broj okvira koji pčele u to vreme gusto posedaju (10-12 normalnih okvira).

Kada se završi sužavanje gnezda i dopuna hrane, obavi se utopljavanje pčelinjeg gnezda, koje je u našim uslovima neophodna mera kada se radi priprema pčela za prezimljavanje. Košnice nastavljače dovoljno je utopliti materijalom koji se postavlja na poklopnoj dasci, tj. u zbegu košnice, dok u pološkama gnezdo treba utopliti i sa strane, tj. do spoljnih strana pregradnih dasaka. Utopljavajući materijal (novinska g+hartija, jastučići ispunjeni kučinom ili otavom, porozni materijal od plastičnih masa i dr.) treba povremeno preko zime na toplom i sunčanom danu provetriti i zadržati sve do maja u košnicama.

Za uspešno prezimljavanje pčela od velikog značaja je obezbedjenje pčela od svake vrste uznemiravanja, jer se to može negativno odraziti na zimsko pčelinje klube (rasturanje klubeta, obezmatičavanje, pa i uginuće društva). Otuda, preko zime, u pčelinjak može ulaziti, po ukazanoj potrebi, samo pčelar. Od velikog značaja je i zaštita pčela od jakih vazdušnih strujanja, što se postiže postavljanjem vetrozaštitnog pojasa.

Sneg sa košnice ne treba skidati i pri tom bez potrebe uznemiravati pčele u klubetu. Naprotiv, sneg je odličan izolator, pa pčelinja društva čije su košnice pokrivene poroznim snegom, znatno manje potroše hrane od onih koja su izložena direktnom mrazu i vetrovima tokom zimovanja. U našim uslovima košnice ne treba tokom zime unositi u gradjevine, jer zimovanje u gradjevinama ima više nedostataka nego prednosti.

Kada se obavi savesna i dobra priprema pčela za prezimljavanje može se u sledećoj sezoni uživati u obilatim plodovima njihovog vrednog rada. Dovršite sve poslove u vezi pripreme krajem septembra.

Ovde možete videti koja su to "Osnovna pravila za uzimljavanje pčela".