Kako do više mleka

Izazivanje mlečnosti kod muzara

Svaki poljoprivrednik koji se bavi uzgojem krava muzara razmišlja o tome kako doći do više mleka. Izazivanje mlečnosti kod muzara je u ovoj poljoprivrednoj grani važan zadatak koji uvećava prinose. Ovde je opis po ciklusima i osnovne smernice u tom pravcu.

Prvih dana posle teljenja ishrana muzara treba biti nešto smanjena da bi se sprečilo naglo nadolaženje mleka i oboljenje vimena. Kada tele prestane da pije kolostralno mleko, 5-7 dana nakon teljenja, postepeno se povećava količina hrane, što izaziva povećano lučenja mleka.

Posle teljenja kod krava postepeno dolazi do povećanja nivoa lučenje mleka. Ovo povećanje dostiže maksimum negde oko 4-6 nedelja posle porođaja. Zatim nastaje period kada mlečnost prestaje da raste a potom počinje da postepeno opada, sve do potpunog zasušenja. U drugom i trećem mesecu laktacije kada daju najviše mleka (period lučenja mleka) krave ostaju ponovo bremenite. Tada u organizmu nastaje promena u radu žlezda za unutrašnju sekreciju (lučenje) što uslovljava i opadanje u mlečnosti. Ukoliko bremenitost više odmiče, utoliko je veće opadanje mlečnosti.

Ovo pokazuje da je najviša proizvodnja mleka u prva tri meseca posle teljenja, pa odgovarajućom ishranom treba u ovom periodu izvući najviše mleka. I sada sledi to pitanje: Kako do više mleka?

To se postiže na taj način što se muzarama stalno daje veća količina hrane, sve dok one povećavaju proizvodnju mleka. To se lakše postiže stalnim dodavanjem povećanih količina koncentrata. Ako krava reaguje na povećano davanje koncentrata povećanim lučenjem mleka znači da kod nje još nije postignut maksimum mlečnosti uslovljene nasleđem. U trenutku kada izostane dalje povećavanje mlečnosti, obrak se vraća na normalan nivo sve dok životinja ne počne da daje manje mleka, a onda se smanjuje i obrok. Iz ovoga jasno proizilazi da se sve krave u zapatu ne hrane podjednako, već im se obrok određuje u prvom redu prema mlečnoj proizvodnji, uzrastu, kondiciji, bremenitosti, itd.

U jednom zapatu nisu sve krave iste, i njihove potrebe za hranom i hranljivim sastojcima su različite. Znači, da se ne mogu sve krave hraniti na istovetan način, već je potrebno količinu i kvalitet hrane prilagoditi svakoj životinji. Pošto je u praksi to teško izvodljivo, pribegava se grupisanju krava. Sve krave koje su slične u pogledu krupnoće, stanja bremenitosti i količine mleka, dobijaju istovetan obrok.

Na manjim individualnim gazdinstvima sa nekoliko krava nije moguće stvarati grupe. U tom slučaju pribegava se sastavljanju osnovnog obroka, koji podmiruje potrebe organizma za održavanje života i proizvodnju mleka, recimo oko 10 kg. Sve životinje dobijaju taj osnovni obrok. Krave koje daju preko 10 kg mleka dobijaju i dopunski obrok. Ovaj deo obroka se obično sastoji od smeše koncentrata čiji jedan kg daje onoliko hranljivih jedinica koliko je neophodno za proizvodnju jednog kg mleka. Osnovni obrok može da sačinjava oko 4 kg sena, 20-25 kg silaže i oko 1-1,5 kg koncentrata dnevno. U toku leta osnovni obrok može u potpunosti da pokrije dovoljna količina kvalitetne zelene mase, koju životinje uzimaju po volji.

Kao i u većini slučajeva i ovde važi savet i pravilo da je odgovarajuća i kvalitetna ishrana najbitniji faktor za postizanje željenih rezultata.