Pege na lišću oraha

Pegavost lišća je česta i rasprostranjena bolest oraha kod nas. Javlja se skoro svake godine, a naročito u kišovitom periodu ili kada tokom leta (jula i avgusta) dolazi do masovnog sušenja i opadanja lišća, što posebno šteti mladim voćkama u rasadnicima.

Prvi znaci bolesti zapažaju se na lišću u vidu pegavosti, obično u prvoj dekadi maja ili nešto kasnije. Prvobitne pege su svetlije i manje a kasnije se povećavaju i šire, kada postaju mrke. Njihov broj varira i kreće se od nekoliko desetina do stotinu na jednom listu.

Povećanjem i spajanjem pega nastaje intenzivno izumiranje lisne površine, usled čega obolelo lišće dobija mrku boju, sasušuje se i otpada.

Pege na lišću oraha nisu nimalo bezazlena pojava. Na jako obolelom orahu razvijaju se sitniji plodovi sa slabo razvijenim jezgrom lošeg ukusa. Za vreme čestih kiša, koje pogoduju razvoju bolesti, pegavost se brzo razvija, a lišće suši i otpadne s oraha. Ovako jake zaraze iznuruju voćku, smanjuju njen prirast u tekućoj i prinos u narednoj godini, a usled oslabljenosti voćaka, koje ostaju bez lišća, može doći i do izmrzavanja oraha tokom zime.

S naličja obolelog lišća uočavaju se grupice pepeljaste do tamnomrke boje, poredane najčešće u vidu krugova, sastavljene od spora (konidija) parazita.

Ove spore raznete kišnim kapima izazivaju nove zaraze i zaraze zdravog lišća, posle čega se ponovo obrazuju nove generacije spore, kojima se bolest tokom vegetacija širi.

Osim na lišću, bolest se pojavljuje i na plodovima i letorastima oraha kako jednogodišnjih sejanica, tako i starijih biljaka u rasadniku. Obolevaju mladi plodovi, ali i oni poodmakli u razvoju. Na njima se formiraju prvo svetlomrke i vlažne pege koje u daljem razvoju postaju crne, te svojim širenjem i spajanjem zahvataju sve veću površinu ploda. Oboleli plodovi obično potpuno pocrne, sasušuju se i otpadaju. Tako ponekad 50 do 80 procenata mladih plodova može potpuno propasti.

Na starijim plodovima dešavaju se slične promene, te i oni potpuno pocrne. Jezgro većine obolelih plodova postaje crno i suši se, te nije upotrebljivo za jelo.

Na letorastima jednogodišnjih sejanica ili starijih sadnica u rasadniku pojavljuju se svetlije, ugnute pege različite veličine, koje se spajaju i šire, dostižući i do 15 santimetara u dužini. Oboleli sejanci se slabije razvijaju, zaostajući u rastu u odnosu na zdrave. Ovu bolest prouzrokuje gljivica Gnomonia leptostyla.

U obolelom lišću se tokom perioda mirovanja voćaka razvijaju plodonosna tela, prouzrokovača bolesti. Spore koje se za to vreme razviju u plodonosnim telima oslobadaju se i izbacuju u proleće, kada po dospevanju na lišće izazivaju prve prolećne zaraze. Izbacivanje ovih zimskih spora traje duže: mesec do dva, sve do kraja maja ili juna, te od njih uvek preti opasnost od infekcije lišća.

Posle toga zaraza lišća i drugih organa oraha nastaje posredstvom letnjih spora-kondija, koje se na pegama redovno formiraju.

Pege na lišću oraha zahtevaju ozbiljno lečenje. U cilju suzbijanja ovog parazita oraha preporučuju se mehaničke i hemijske mere borbe. Mehaničke se sastoje u sakupljanju i uništavanju obolelog lišća zakopavanjem ili spaljivanjem, kao i odstranjivanjem i uništavanjem obolelih letorasta.

Prvo prskanje oraha izvodi se posle pojava prvih pega, a ostala u većem ili manjem razmaku, oko petnaestak dana, u zavisnosti od intenziteta širenja bolesti i uslova koji postoje za njen dalji razvoj i širenje.

Protiv pega na lisću oraha preporučuju se preparati: "bakarni kreč", "bakrocid", "bakarni kreč super", "kuprablau", "cibak", "kaptan", "ortocid", "tiozin A", "ciram", "radociram", "delan", "ditan M-45", "ziman", "benlejt" i dr.

Dobro je znati da razne sorte oraha oboljevaju u nejednakom stepenu. Neke su više, a druge manje osetljive.