Uzgoj rukole

Uzgoj rukole je sve unosniji posao kod nas, iz dva razloga; jer ova biljka postaje sve popularnija a cena joj je dosta visoka, pa se poljoprivrednim proizvodjačima dobro isplati.

Rukola (lat. Eruca sativa) se uzgaja zbog svojih veoma hranljivih listova, a uzgoj ove jednogodišnje ili dvogodišnje zeljaste biljke iz porodice kupusnjača nije uopšte komplikovan - ukoliko joj obezbedite sve ono što ona zahteva. Čuvene sorte rukole, koje se na našim prostorima uspešno uzgajaju već dugi niz godina, jesu Riga i Koltivata.

Kao i većina zelenog lisnatog povrća, tako i rukola može direktno da se seje u zemlju. Kao i kod većine baštenskih biljaka, tajna uspešnog uzgoja rukole leži u onome šta radite pre nego što posejete seme ove biljke. Rukola će najbolje rasti i uspevati u dobro dreniranom zemljištu, ali voli puno vlage - tako da zahteva često zalivanje. Nije zahtevna što se tiče tipa zemljišta, ali svakako se savetuje da izaberete lako peskovito ili srednje teško zemljište. Ovoj biljci odgovara pH zemljišta od 6-6.5. Iz tog razloga, potrebno je dodati neko dobro đubrivo ili kompost pre setve, koje bi zadovoljilo ove potrebe. đubrenje treba obaviti sa oko 60-80 kg/ha azota, 60-80 kg/ha fosfora i 100-120 kg/ha kalijuma. Ovo bi trebalo da se uradi čim zemlja bude bila spremna za obradu, u proleće, ili još bolje, pripremite zemlju u jesen. Obrada zemljišta za rukolu je gotovo identična kao i kod uzgoja bilo kog drugog zelenog lisnatog povrća. Za budući uzgoj rukole osnovna obrada se izvodi na dubini od 20-ak cm, a naročito treba obratiti pažnju na površinsku pripremu - budući da se ova biljna kultura seje direktno iz semena, koje je inače veoma sitno.

Rukola je biljna kultura koja voli hladno vreme i otporna je na mraz. Zahvaljujući tome, možete je uspešno uzgajati čitave godine. Sve što je potrebno za njenu setvu su dnevne temperature iznad 4° C. Rukola raste najbolje na sunčanom mestu, iako može da toleriše i hladovinu, naročito kada letnje temperature rastu. Ukoliko nastupe velike vrućine, treba joj obezbediti dodatnu senku, inače će imati listove lošijeg ukusa. Od setve do berbe treba da prođe oko četiri nedelje. Kada govorimo o tome kako uzgajati rukolu, ima onih koji će preporučiti sadnju u redovima, ali i onih koji misle da je lakše da se prosto samo rasprši seme iznad određenog područja. Izbor je na vama. Seme treba posejati na dubinu od oko 0.6-1 cm i sa razmakom između redova od 15-30 cm, a između biljaka razmak treba da iznosi 5-10 cm. Nemojte saditi previše biljaka odjednom. Iz posejanog semena će iznići biljka za svega nekoliko dana. Za hektar zemlje biće vam potrebno 1.5-2 kg semena rukole.

Nega useva rukole se bazira na adekvatnoj međurednoj obradi i redovnom navodnjavanju. U suštini neguje se kao i svo ostalo zeleno lisnato povrće i nema greške.

Kada prođe mesec i po, do dva od setve rukole, možete pristupiti berbi. Ova biljna kultura se bere tako što ćete počupati lisne rozete, a zatim ih dobro oprati. Nakon toga, na istom mestu rukola će nastaviti da raste i posle nekog vremena moćićete opet da je berete. Rukola se u prodaji može naći u vezicama, a listovi mogu i da joj se režu i kao takvi prodaju.

Prinos rukole po jednom hektaru, u idealnim uslovima uzgoja, može da dostigne i cifru od oko 20.000 kg. Cena rukole po jednom kilogramu u maloprodaji nekad dostiže i 800,00 dinara, pa je kalkulacija zarade vrlo lepa. Rukola se na gradskim pijacama često prodaje i na vezice. Prema tome, ako se opredelite za uzgoj rukole i ako sebi obezbedite sigurno tržište, možete ostvariti zavidnu zaradu.

Zdravstvene prednosti rukole

Rukola ima malo kalorija, pa predstavlja idealnu namirnicu za one koji vode računa o svojoj telesnoj težini. Ova biljka vam pruža znatne količine vitamina A, K i C, folata, kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i nekoliko korisnih fitohemikalija. Rukola se svrstava u top 10 biljaka što se tiče gustine hranljivih materija - ona ima skoro 30% više gustinu hranljivih materija od kupusa i gotovo 50% više od karfiola.

Rukola je odličan izvor nekoliko hranljivih materija koje podržavaju zdravlje očiju, uključujući i beta-karoten, karotenoid koji vaše telo može pretvoriti u vitamin A. Rukola takođe sadrži i značajne količine luteina i zeoksantina, druga dva karotenoida koja podržavaju zdravlje očiju. Rukola sadrži i značajne količine tri minerala koja pomažu u kontroli krvnog pritiska, a to su: kalcijum, magnezijum i kalijum. Ova biljka je veoma zdrava hrana za vaše srce. Takođe je i odličan izvor glukozinolata. Kada jedete rukolu, glukozinolati se raspadaju u indol izotiocijanate i druga biološki aktivna jedinjenja. Ustanovljeno je da jedinjenja izvedena iz glukozinolata mogu pomoći vašem organizmu da se otarasi kancerogenih materija pre nego što one dobiju priliku da oštete DNK.

Zato ako imate ikakvih uslova za uzgoj rukole - iskoristite ih, pa ćete imati i dosta koristi od ove biljke.