Rimska kamilica

Kad se govori o čajevima mnogi automatski pomisle na kamilicu. To je zaista jedna divna biljka i jedna od najomiljenijih biljki naših baka. Puno je onih koje su je uzgajale u svom vrtu, a srećom pa nije zahtevna po pitanju uzgoja. A naše su bake, sa svojim "domaćim lekovima", savršeno dobro znale šta rade.

Mnoge su biljke belih cvetova sa žutim središtem nazvane kamilicom. Zaista i postoji vise vrsta kamilica. Medju prve ubrajaja se mala ili nemačka kamilica, zatim američka kamilica, poznata je i takozvana smrdljiva kamilica i na kraju ona koju verovatno svi najvise upotrebljavamo - rimska kamilica (latinski naziv: Chamaemelum nobile). Ova vrsta kamilice se svakako preporučuje za uzgoj u vrtu, jer koliko je ugodna oku - toliko je korisna u lečenju.

Rimska kamilica je biljka koja od rimskoga ima samo naziv, budući da najverovatnije ustvari potiče uz Engleske. Divlja vrsta rimske kamilice ima cvetove žute u sredini s belim laticama uokolo. Uzgojena vrsta, zvana "s punim cvetovima" je potpuno bela. Pri kraju cvetanja, beli cvetovi se poviju prema zemlji, tako da cela biljka izgleda kao mala, kosmata zvezda repatica.

Kamilica je savršen primer onih "domaćih lekova", koji su još pre nekoliko decenija bili žrtva podsmeha, ali danas i sama medicinska nauka, sa svoje tačke gledišta, ponovo otkriva njihova vredna lekovita svojstva.

Naše bake su svojoj deci uvek pripremale dobar čaj od kamilice, kad god su posumnjale da imaju gliste. Koristile su ga i seoske žene koje su patile od bolnih menstruacija. Kamilica je vekovima unazad imala veliku ulogu u lečenju želudačnih smetnji, bolova u crevima, grčeva, proliva, mučnine. Koristi se i kao sredstvo za zarašćivanje rana i za sprečavanje gnojenja, jer ima antiseptičko dejstvo. Intenzivna terapija uz pomoć kamilice može izlečiti i uporne tupe glavobolje. Kada se pije uveče, otklanja nesanicu, jer ima umirujuse dejstvo na nervni sistem. Pri tom je prilično bezbedna i blaga, pa je uglavnom bezbedna i za decu. U obliku losiona, kamilica se upotrebljava za lečenje očnih kapaka. Kamilica je takodje odlično prirodno sredstvo za održavanje zlaćanog sjaja kose kod plavuša.

Ukoliko ne stanujete u kraju sa previše hladnom klimom, kamilicu možete uspešno uzgajati u svom vrtu. Ona voli laganu zemlju, ne previše glinastu. Seje se u proleće ili jesen (vrsta s jednostavnim cvetovima), ili se u proleće posade sadnice (vrsta kamilice s punim cvetovima). Potrebno je zemljište dobro nadjubriti i više puta godišnje opleviti. Ujesen možete u prirodi ubrati i izdanke sa samoniklih biljaka, pa ih presaditi.

Kamilica se bere u junu, pre podne, kada su dani suvi, po suncu, nakon rose - inače bi njeni cvetovi brzo pocrneli a i njihova lekovita moć bi bila manja. Biljku zatim sušite u hladu.