Uzgoj gljive bukovače

Uzgoj gljive bukovačeGljiva bukovača, poznata i pod nazivom ostrigar, je veoma unosna za uzgoj zbog izuzetnog kvaliteta. Ona je veoma prijatnog ukusa, na tržištu je dosta tražena a prodaje se po višoj ceni od ipak popularnijih šampinjona. Uzgoj bukovače je može se reći dosta jednostavan i lak, na prvom mestu zbog toga što je ova gljiva prilično otporna na štetočine i bolesti. Osim toga, uzgoj bukovače ne iziskuje naročito velika ulaganja.

Bukovača je gljiva koja liči na jezik, uho, školjku ili recimo šešir, prečnika od pet do 30 centimetara. Njen šešir je više ili manje ispupčen, noga ne raste u sredini, nego sa strane, bela je, na dnu dlakava, meso je belo, sočno i mekano, listići ili lamele usmerene prema dole. Ova gljiva odlično raste u hladnijem dobu godine, no ako je u pitanju intenzivni uzgoj bukovače, kada joj se stvore pogodni uslovi, može se uspešno uzgajati celu godinu. Seme ili micelij se priprema u specijalnim laboratorijama i dobro raste na zrnu pšenice.

Važno je napomenuti da je za uzgoj gljive bukovače potrebna Sunčeva svetlost. Od količine svetla zavisi koliki će biti šešir, noga i kakve će biti boje. Ako ima više svetla bukovača je tamnija, a ako ima manje svetla svetlija je. Više svetla daje bukovače sa većim šeširom i manjom nogom i obrnuto. Zato je pri uzgoju ove gljive važno regulisati dotok svetlosti.

Način uzgoja bukovače ili ostrigara

Postoji više sojeva bukovače ili ostrigara, a navešćemo dva soja:
1. Pleurotus ostreatus
2. Pleurotus saca

Postoje dva načina uzgoja bukovače: iz hobija i profesionalni uzgoj.

BukovačaEvo jedno uputstvo kako se uzgaja bukovača Pleurotus ostreatus iz hobija:

Pleurotus ostreatus se uzgaja na drvetu bukve, topole i drugog belogoričnog drveća koje je sečeno pre dva-tri meseca i s prirodnom vlagom. Takav uzgoj bukovače izgleda ovako:

1. Trupac topole promera od 20 do 40 centimetara izrezati u komadiće dužine 25 do 30 centimetara.
2. Sejanje: Odrezati jedan disk debljine 5 santimetara, pokriti semenom (micelijem) površinu reza odozgo, a iznad toga ekserom pričvrstiti odrezan disk, staviti te trupce jedan ispod drugog.
3. Inkubacija: Tako posejane trupce staviti da inkubiraju u mraku na temperaturi od 18 do 25 stepeni, držeći mesto gde ih stavljamo vlažnim. Pokriti plastičnom folijom ili drugom izolacijom koja dozvoljava da se održe takvi uslovi. Posle otprilike 90 dana trupci su napadnuti micelijem (semenom) i gotovi su za donošenje plodova.
4. Donošenje plodova (fruktifikacija) bukovače: Staviti trupce na temperaturu nižu od 15° C, na otvorenom i u senci na vlažna mesta (od septembra do aprila, ako temperatura pada ispod 0° C) ili na terasu u neki plastenik. Za produkciju gljiva trupce treba staviti u zemlju do polovine ili u vrt ili neku posudu punu zemlje na terasi.

Bez obzira na primenjen sistem, važno je da trupci budu stalno vlažni, bez direktnog Sunčevog svetla, na dobro ventiliranim i svežim mestima, temperatura između 0° i 15° C. S ovih trupaca može se brati tri-četiri godine. Kako je ovo uzgoj bukovače iz hobija, očekivani su nešto manji, ali potpuno zadovoljavajući prinosi.

Važno: Micelij, ili seme upotrebiti što pre, ili ga držati u hladnjaku na 2° C.

Intenzivni način uzgoja bukovače Pleurotus ostreatus

Uzgoj bukovačeU svetu se odgajivači sve više orjentišu na intenzivni način uzgoja bukovače, koji je brži, ali i skuplji. Kao podloga na kojoj raste Pleurotus ostreatus ili bukovača (ostrigar) je slama, otučci od kukuruza (klipovi bez zrna) ili drugi poljoprivredni otpaci. Pošto ova gljiva u prirodi ima i mnogo neprijatelja (druge gljive ili plesni), treba je zaštititi od tih neprijatelja. To je osnovni razlog što ova gljiva slabije uspeva u prirodi.

Da bi se oslobodilo od njenih štetočina, podloga (slama) se mora zagrevati na određenoj temperaturi, tj. preduzima se pasterizacija.

Sledi uputstvo za uzgoj bukovače u vrećama sa slamom kojeg je preporučio proizvođač micelija u Italiji (Halspawn):
Slama se seče na dva - tri centimetara (najbolja je pšenična slama, a može biti i od drugih žitarica), zatim se moči da dobije vlažnost 70 do 72 posto. Pusti se da se ocedi (kada više ne kapa iz slame onda je dobro). Tako pripremljenom slamom puni se tunel i počinje pasterizirati:

- Na 70° C greje se 12 sati (vreme se računa od momenta kada se temperatura već podigla 70° C).
- Ili na 75° C greje se 6 sati
- Ili na 60° C greje se 3-5 dana.

Napomena: Tunel se napuni slamom. Pod tunela je rešetkast, tako da se para pušta kroz te rešetke. Vrata se zatvore hermetički i para zagreva slamu. Kada je postignuto vreme propisano za pasterizaciju, vrata se otvore i pusti puno vazduha da slamu ohladi.

Sejanje: Kada je slama ohlađena na 20 do 18° C, tada se počinje sejati. U plastiče vreće stavi se slama i micelij (seme) za Pleurotus ostreatus (isto pakovanje kao i za šampinjone).

Napomena: Vreće se prethodno izbuše tako da se načine rupe veličine 1 santimetar. Količina micelija (semena) je 1/50 deo količine slame (ovde je zapreminski odnos). Slama se prilično zbije i onda vreća zaveže špagom ili žicom.



Inkubacija: Vreće se stavljaju u prostoriju, gde je temperatura 25° C, tako da micelij (seme) počinje proraštati. U prostoriji se vreće ostavljaju odvojeno (individualno). Najidealnija temperatura je 10° C.

Isecanje najlona: Kada je micelij prorastao slamu (postane sve belo), vreća se reže na primer na ovaj način: srednji deo se odreže, pa ostane jedan deo vreće odozgo, a jedan deo odozdo (to je kao da je slama tj. blok od slame s donjim delom ostao u nekoj "posudi" i da mu je istovremeno na gornjem delu ostala "kapa" od najlona). Srednji deo tog proraštenog bloka od slame je ostao "go".

Slaganje vreća u zid: Od tako "obrezanih" vreća stvara se zid, tako da se vreće sa ostacima najlona slažu jedna na drugu ( od treće vreće jedna na drugoj), Znači, najpre donji red zida, zatim srednji (drugi sloj vreća) i na kraju najviši red (treći red vreća). Visina je do metar. Tako na primer, ako imamo jedan staklenik ili plastenik dugačak 14, širok 5,2 i visok 2 metra (zid), moći ćemo smestiti četiri zida od takvih vreća. Zidovi su široki 0,6, visoki 1 i dugački 12 metara. Među zidovima od vreća su međuprostori po 0,7 metara, a od čeone i začelne strane plastenika je po 1 metar prostora.

Pažnja: Treba razlikovati zid od plastenika (visok 2 metra od zida koji je načinjen od samih vreća proraštene slame) od proraštenih blokova ili kako ih još zovu hlebova, visokih 1 i širokih 0,6 metara.

Berba: Intenzivni uzgoj bukovače podrazumeva intenzivni prinos. Plodovi se pojavljuju 35 dana nakon setve. Berba traje do 45 dana u dva-tri talasa, s tim da jedan talas traje 15 dana. To znači da ceo jedan ciklus uzgoja bukovače traje 80 dana. Za to vreme može se dobiti do 30 kilograma gljiva na 100 kilograma suve tvari slame (literatura navodi i 40 kg).

Kod uzgoja bukovače treba paziti na sledeće: Zalivati se mora često. Pazi se u momentu kada se počinju formirati gljive. Jedno je pravilo: ako se puno zaliva mora se onda posle puno zračiti, a ako se malo zaliva malo se i zrači! Kao izvor topline služi parni kotao na jeftinije gorivo, a u poslednje vreme kao pomoćno sredstvo može se koristiti i Sunčeva energija, gde se investicije brzo isplate. Briga o higijeni je takodje veoma bitan faktor, tako da prostorije namenjene za uzgoj bukovače trebaju biti dobro očišćene, okrečene ili na neki drugi način dezinfikovane. Uzgoj bukovače u vrećama sa slamom spada u intenzivni način uzgoja, pa ga treba tako i shvatiti, jer se u startu očekuju veći prinosi.

Još po nešto o uzgoju bukovače

Ukoliko se odlučite za uzgoj gljive bukovače male su šanse da ćete se pokajati, a evo i zašto:

1. To je gljiva izuzetnog ukusa i kvaliteta
2. Lako se prilagodjava različitim uslovima uzgoja
3. Daje očekivane i stabilne prinose
4. Ne zahteva velika ulaganja
5. Ne zahteva veliko angažovanje oko uzgoja
6. Veoma dobro, tj. odlično podnosi čak i duži transport
7. Uzgoj bukovače je bezbedan i ekoloski čist oblik poljoprivredne proizvodnje
8. Cena bukovače na tržistu je potpuno zadovoljavajuća






Tags: uzgoj bukovače, kako se uzgaja, gljiva, bukovača, uputstvo za uzgoj bukovače

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo