Setva pšenice

Setva pseniceKada je setva pšenice u pitanju najvazniji su sledeci cinioci: izbor sorte pšenice, izbor i priprema semena, vreme setve, kolicina semena za setvu, nacin i dubina setve.

Sorta pšenice treba da je visokorodna, da daje stabilan prinos, da je visokokvalitetna i otporna prema poleganju, izmrzavanju, visokim temperaturama, susi i bolestima. Na gazdinstvu treba sejati vise sotra koje se razlikuju po vremenu setve i sazrevanju.

Seme mora biti sortno cisto i poznate reprodukcije, bez bioloskih i mehanickih primesa, ujednaceno po krupnoci i tezini, a pri tome sto teze i krupnije, zdravo, dobre klijavosti i energije klijanja. Sortirano i precisceno seme treba dezinfikovati protiv biljnih bolesti i to uglavnom prasivima na bazi zive i bakra a zaprasivanje se vrsi posebnim aparatima.

Najbolje vreme setve je ipak promenljivo. Kod nas se pšenica seje u razlicito vreme - prema klimatskim osobinama podrucja i bioloskim osobinama gajenih sorti. Vremenom setve regulise se razvoj biljaka do zime, tj. ona se podesava tako da bilje udju u zimu u odredjenom stanju, koje je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. Nije moguce navesti vreme setve za svaku sortu i svako uze podrucje. U uzem podrucju Srbije i Vojvodine treba sejati ovim redom: prvo tipicno ozime sorte vrlo otporne na izmrzavanje od 1. do 25. oktobra; ozime sorte srednje otporne na izmrzavanje od 10. do 30. oktobra; ozime-jare, manje otporne na izmrzavanje od prethodnih, od 15. do 30. oktobra i sorte jaro-ozime, ukoliko se gaje u izvesnim mikrorejonima, od 25. oktobra do 10. novembra.

Pšenica se moze sejati: u zbijene redove (6-8 cm razmak izmedju redova), uskoredno (razmak 10-12 cm), unakrsno (18-20 cm red od reda), u pantljike, u trake itd. U zbijene redove moze se sejatic samo pri idealnoj predsetvenoj pripremi zemljista. Stoga se kao najbolji i za sada preporuciv nacin setve u sirokoj proizvodnji smatra vrstacna setva sa razmakom 10-12 cm red od reda.



Pravilno utvrdjivanje kolicine semena omogucava bolje iskoriscavanje hranljivih materija i vlage iz zemljista od kojih zavisi ukupan prinos ozime pšenice. Proredjenost, a takodje i preterana gustina smanjuju prinos. Kolicina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova a zavisi od: otpornosti sorti na poleganje, jacine bokorenja, razmaka izmedju redova, vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme. Za visokorodne sorte, otporne na poleganje, a koje se slabo bokore, srednje su otpornosti na zimu, treba obezbediti na 1 m2 600 do 700 klasova, sto se postize setvom 600-700 klijavih zrna po m2. Za visokorodne sorte, koje se dobro bokore, i koje su srednje otporne na poleganje i zimu (otpornije nego prethodne), broj klasova pšenice treba da je u granicama 600-700 po m2, sto se postize sa 600-650 klijavih zrna na m2. Za visokorodne sorte, srednje otporne na poleganje, sa jakim bokorenjem i veoma otporne na zimu, broj klasova treba da je u granicama 600-700 po m2, a postize se setvom 500-550 klijavih zrna po m2.

Od dubine setve zavisi brzina pojave ponika i uopste normalan razvoj biljaka u toku vegetacije. Na dubinu setve utice niz cinilaca: tip i vlaznost zemljista, priprema zemljista za setvu, vreme setve itd. Na laksim i suvim zemljistima pšenica se seje dublje, a na tezim i vlaznim plice. Visokorodne sorte koje se kod nas gaje osetljive su na suvise duboku setvu, pa se seju na dubinu od 3 do 6 cm.

Blagovremeno posejano seme pšenice nice i posle nekoliko dana, a izmedju setve i nicanja nije potrebna nega. Medjutim, ako se seje u suvo zemljiste treba ga valjati posle setve, zatim braniti lakom branom. Nekada se u toku jeseni u usevu pšenice pojavljuje korov koji moze naneti znatnu stetu biljkama; tada usev treba prskati odredjenim herbicidima.






Tags: setva pšenice, pšenica, seme, sorta, najbolje, vreme setve, izbor sorte pšenice, kolicina semena za setvu, priprema semena, dubina setve

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo