Podloge za kalemljenje

Podloge za kalemljenje

Podloge za kalemljenje voćaka mogu se proizvoditi na vise različitih načina. To uglavnom zavisi od krajnjeg cilja koji se želi postići kalemljenjem i konkretne voćke koja se želi uzeti kao nakalemljenja sorta.

Proizvodnja podloga za kalemljenje

1. Kako se proizvode podloge iz semena?

Podloge za kalemljenje iz semena, sejanci se proizvode u semenistu, pa sledi uputstvo. Seme se uzima sa bujnih, starijih i rodnijih stabala. Za jabuku i krusku uzimati seme iz plodova koji ranije sazrevaju a za vrste sa kostičavim plodovima koji kasnije sazrevaju. Seme je najbolje uzimati od divljih voćaka. Odabirati ujednačene plodove srednje krupnoće. Seme se izdvaja iz plodova, susi u hladovini, klasira po krupnoći i stratifikuje. Uzima se seme srednje krupnoće i ujednačene veličine.

Dužina vremena stratifikovanja, orijentaciono za pojedine vrste, kreće se: jabuka - 90 do 100 dana, kruska - 70 do 90 dana, breskva - 60 do 100 dana, dzanarika - 80 do 120 dana, kajsija - 30 do 50 dana, divlja tresnja - 100 do 120 dana, magriva - 90 do 100 dana, orah - 60 do 70 dana, badem - oko 70 dana.

Zavrsetak stratifikovanja se utvrdjuje kada je semenka u kostici ovlažena i nabubrila ili je naprsla i pustila korenčić.

Stratifikovanje se vrsi u sanduke ili trapove sa tri do četiri sloja semena izmedju kojih je vlažan pesak. Treba obezbediti temperaturu od 0°-5° C, vlagu i prisustvo kiseonika.

Seme se seje u toku jeseni ili u proleće, u semenistu ili u rastilo. U semenistu sejati jabuku, krusku, sljivu, tresnju, magrivu i orah, a u rastilo breskvu, kajsiju, badem i orah, gde se iste godine kaleme očenjem ili na spavajući pupoljak.



Dubina setve se kreće: za jabuku i krusku - 2cm, tresnju, magrivu i sljivu - 4 do 5cm, breskvu, kajsiju i badem - 5 do 6cm, orah i kesten - 7 do 8cm. Gustina u redu i razmak redova zavisi od vrste, načina obrade i zemljista. Sejanci se vade u jesen i za sadnju u rastilo se uzimaju ujednačene podloge sa dobrim korenovim sistemom.

2. Kako se proizvode vegetativne podloge?

Vegetativne podloge za kalemljenje se razmnožavaju: nagrtanjem, položnicima, reznicama i izdancima.

1. Nagrtanje je najčesći način proizvodnje podloge za kalemljenje. Kad mladari izbiju iz glave žbuna 20 do 25cm obavlja se prvo zagrtanje na 10 do 15cm. Zagrtanje se ponavlja najmanje jos jednom uz primenu potrebnih mera obrade i zastite. U jesen posle opadanja lisća, žbun se odgrće i skidaju se ožiljene mladice do osnove. Podloge se mogu odmah saditi u rastilo ili se trape. Za sobno kalemljenje uzimaju se mladice sa dobrim žilama i debljine 8 do 12mm, na 15cm iznad korena. Na ovaj način se proizvode podloge za jabuku, krusku, dunju i musmulu, a redje za sljivu, kajsiju, tresnju i druge vrste.

2. Položnicama se proizvode podloge za kalemljenje na sličan način kao nagrtanjem. Ima vise vrsta položnica: horizontalna, obična i modifikacije ova dva načina. Primenjuje se za bujnije podloge jabuke i u proizvodnji podloga za tresnju, kajsiju i sljivu.

3. Reznicama se proizvode podloge za kalemljenje jabučaste vrste voća, a redje za druge vrste. Za proizvodnju se mogu upotrebiti zrele, zelene i korenove reznice.

4. Izdancima se najčesće proizvode podloge za kalemljenje sljive, kajsije, tresnje i visnje.




Napomena: U pogledu čistote i zdravstvenog stanja proizvodnja podloga za kalemljenje treba da bude pod kontrolom stručnjaka. Posebno je važno napomenuti da se vegetativnim podlogama mogu siriti opasne virusne bolesti.






Tags: podloge za kalemljenje, vocaka, kako se proizvode, vegetativne, podloge, iz semena, uputstvo

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo