Kalemljenje voćaka

Kalemljenje voćakaKalemljenje voćaka je odavno poznato. To je najvažniji način vegetativnog razmnožavanja - umnožavanja voćaka. Kalemarska tehnika se stalno usavršava a time i voćarstvo postaje savremenije i uspešnije.

Šta je kalemljenje?

Kalemljenjem se spajaju različiti delovi voćke, od kojih je jedno podloga a drugo kalem-grančica (plemka). Podloga daje korenov sistem i učvrsćuje voćku za zemlju. Kruna voćke se dobija od nakalemljenje sorte. Podloga i sorta zadržavaju svoje osobine, ali imaju medjusobni uticaj. Posebno je značajan uticaj podloge na nakalemljenu sortu i on se odražava na bujnost voćke, početak rodnosti, visinu prinosa, kvalitet plodova, dužinu vegetacije, oblik krune, dugovečnost, otpornost na mrazeve, bolesti i stetočine. Stoga izboru podloge i sorte treba posvetiti veliku pažnju.

Za svaku voćnu vrstu postoje odredjene podloge i sorte koje se medjusobno mogu kalemiti jer imaju podudarnost - afinitet. Podudarnost je vrlo značajna, jer podloga sortu snabdeva mineralnim materijama i vodom, a sorta podlogu drugim organskim materijama. Podudarnost se ogleda u dobrom prijemu kalema i spojnim mestom bez guka, dobrom porastu kalema, redovnom i obilnom radjanju i dugovečnosću biljke.

Podloge za kalemljenje mogu biti proizvedene iz semena divljih ili potomih voćaka i vegetativnim putem.



Iz iskustva za kalemljenje voćaka preporučuju se vegetativne podloge za sve voćne vrste. Za sada se najvise koriste za jabuku, krusku, dunju, musmulu, smokvu, a manje za sljivu, breskvu, kajsiju, tresnju i visnju. Za ostale vrste vegetativne podloge se iskorisćavaju neznatno ili nikako. Vegetativne podloge daju ujednačene sadnice sa boljim korenovim sistemom, voćke na njima ranije prorode, redovno radjaju i daju plodove boljeg kvaliteta. Kalemljenje čini da se lakse formiraju razni sistemi uzgoja i primenjuje mehanizacija u voćnjaku.

U nastavku su slike na kojima se može videti jedan primer kalemljenja voća:

Primer kalemljenja 1

Primer kalemljenja 2


Šta se postiže kalemljenjem?

Kalemljenjem se postiže:

1. Brza i masovna proizvodnja voćnih sadnica.

2. Proizvodnja sadnica za zasade sa različitim sistemima uzgoja.

3. Korisćenjem raznih podloga i sorti voćke se sire na raznim područjima gde ranije nisu uspevale pojedine vrste i sorte.

4. Kalemljenje omogućava da se verno prenose i čuvaju sortne osobine.

5. Voćke rano stupaju u plodonosenje, redovno i obilno radjaju.

6. Prekalemljivanje voćaka novom boljom sortom.

7. Divlje voćke po sumama i pasnjacima kalemljenjem donose kvalitetne plodove.

8. Uticaj na vreme cvetanja a time i otklanjanje opasnosti od poznih prolećnih mrazeva.

9. Dobijanje voćaka otpornih prema bolestima i stetočinama.

Ko se bavi kalemljenjem?

Ljudi koji se bave kalemljenjem voća nazivaju se kalemari.

Kalemljenjem može da se bavi svako ko savlada vestinu kalemljenja i ko ima ljubav i volju prema ovom poslu. Da bi neko postao dobar kalemar potrebno je da u tom poslu ima i dosta iskustva. Pre svega je značajno i potrebno da kalemljenje poznaju poljoprivredni proizvodjači na selu, jer je kod nas malo krajeva gde voćke ne mogu da se gaje, ali je zato mnogo krajeva i ljudi koji jedu voće, tako značajnu hranu za zdravlje ljudi.

Samo kao i u svakom poslu i ovde važi poslovica "bez alata nema ni zanata", pa svaki dobar kalemar poseduje i odgovarajući alat za kalemljenje, gde spadaju: kalemarski nož, voćarski nož, voćarske makaze, voćarska testerica, brus i kaiš za oštrenje.


U nastavku možete pročitati sledeće tekstove na temu kalemljenje voća:

Podloge za kalemljenje
Načini kalemljenja
Najvažniji načini kalemljenja na zrelo








Tags: kalemljenje, voćaka, kalemarska tehnika, kalemari

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo