Kako napraviti kompost za šampinjone

Kompost za šampinjoneZa proizvodnju šampinjona potreban je kompost iz kojeg će se kasnije razviti pečurka. Pri tom se ne misli na bilo kakav kompost. Kompost za uzgoj šampinjona nije obični baštenski kompost. Pošto način dobijanja ovog komposta nije baš jednostavan, dobra ideja je kupiti ga u fabrici ili prodavnici od već iskusnog proizvodjača. Sledeća opcija je napraviti kompost za šampinjone, a evo i kako:

Osnova za kompost za šampinjone je prirodno stajsko djubre (najbolje je konjsko djubre jer najbolje greje). U nedostatku ovog djubreta upotrebljavaju se i druge vrsta stajnjaka u kombinaciji sa pšeničnom slamom.

Koji su dodaci djubretu da se iz njega napravi kompost?

Da bi smo napravili kompost, djubretu se dodaju sledeći dodaci:
- Mokraćevina (ili urea) 3 do 5 kilograma na tonu djubreta, ili toliko amonijum-sulfata.
- Sladne klice, dobijaju se u pivarama gde se proizvodi ječmeni slad i stavlja se 125 kilograma na tonu djubreta.
- Gipsa se dodaje 25 kilograma po toni djubreta.
- Voda
- Basudin (dodatak protiv insekata). Dodaje se svaki put kad se dovozi djubre, kada se slaže niska ili visoka gomila, kada se gomila prevrće.

Kako smešati djubre i dodatke za kompost?

Pre nego počnemo pripremati djubre sa dodacima u nameri da iz njega načinimo hranjivi kompost za šampinjone, moramo izračunati koliko nam je potrebno djubreta. Nakon sejanja djubre će biti zbijeno, tako da će njegova visina u sanduku iznositi 17 santimetara, a kada se još doda sloj pokrivača debljine 3 santimetara, visina će biti ukupno 20 santimetara. Upravo je toliko visoka daska od sanduka koja drži djubre. To toliko, tj. 20 santimetara visoke su noge (nastavci), koji drže na rastojanju donji sanduk od gornjega. Tih nastavaka nema u najgornjem redu sanduka. Ako računamo da tako zbijeno djubre teži po 50 kilograma u jednom sanduku, ili 100 kilograma u dva sanduka, onda ćemo površinu od 195 kvadratnih metara pomnožiti sa 100, te na taj način dobiti ukupnu potrebnu količinu djubreta, tj. 19.500 kilograma ili 19,5 tona. To je količina djubreta koja je potrebna za jedan ciklus uzgoja (90 dana). Kada se bude menjao ciklus, onda sve moramo početi iznova.



Kompost se iz djubreta i dodatka priprema na betonskoj ploči, a po izabranoj recepturi traje 18 dana.

Priprema komposta (kompostiranje) počinje dovozom djubreta, koji je izmeren na vagi. Djubre se istrese na betonsku ploču bez nekog reda, zaliva vodom i praši "basudinom". Nakon nekoliko dana iz djubreta se slaže mala, niska gomila koju je potrebno jako ugaziti i zalivati. Nekoliko dana posle toga slaže se visoka gomila koja treba da stoji nekoliko dana, a zatim ponovo prevrće i to nekoliko puta. Uz to treba objasniti neke pojmove. Svi dani pre slaganja visoke gomile označavaju se sa minus (-). Dan kada se slaže visoka gomila označava se sa nula (0), a svi dani posle toga označavaju se sa pozitivnim brojevima ili jednostavno brojevima bez minusa (na primer 3. dan, 6. dan, 8. dan, 10. dan, itd.).

U tabeli se vidi pregled radnji prilikom pripremanja komposta:

-8. dan

Vaganje, dovoz, polivanje, prašenje "basudinom"

-4. dan

Slaganje niske gomile, gaženje, djubreta, dodavanje uree 68kg, dodavanje sladnih klica 2437kg

0. dan

Slaganje visoke gomile 1,8x1,8m, rastresanje grudvica, dodavanje vode, slaže se bez nabijanja

3. dan

Prve prevrtanje gomile, slaže se bez nabijanja, dimenzije gomile su
1,7x1,7m

6. dan

Drugo prevrtanje gomile, dodaje gips, voda prema potrebi, gomila je 1,6x1,6m

8. dan

Treće prevrtanje gomile, dodaje se vode, ako je potrebno

10. dan

Unošenje na pasterizaciju u prostoriju


Klimatizacija prostorije

Za zagrevanje prostorije mora postojati neki izvor toplote. Za to služi parni kotao grejan jeftinijom energijom (plin kojim se može kombinovati Sunčeva energija, već postoje kolektori za hvatanje Sunčeve energije koja greje vodu do 65° C od aprila do oktobra a dodatna toplota se obezbeduje iz drugih izvora energije, kao plin, ugalj i sl).

Zračenje prostorije i cirkulacija vazduha unutar prostorije

Prostorija na svakoj strani treba da ima po četiri otvora za zračenje i po jedna vrata. Za dovodenje svežeg vazduha ispod stropa se montira plastična cev, koja je stavljena na ventilator instaliran u otvoru na jednoj strani prostorije. Pravac plastičnog creva je po dužini prostorije. Crevo je izbušeno, da bi vazduh mogao dolaziti po celoj dužini prostorije.

Za izvlačenje smrdljivog vazduha za vreme pasterizacije služi drugi ventilator, koji isisava vazduh iz prostorije. Za cirkulaciju vazduha u samoj prostoriji služi jedan ventilator na sredini prostorije (izmedu redova sanduka) koji se obesi na strop. Vazduh se pomoću ventilatora šalje od stropa prema podu, te se na taj način meša toliji vazduh s hladnim.

Uništavanje štetnih klica, neprijatelja šampinjona, pomoću pasterizacije

Da ne bismo puno reskirali, kompost koji se drži u sanducima moramo podvrći zagrevanju, da bismo uništili sve štetnike gljiva (šampinjona). Za zagrevanje se od kotlarne postave cevi uza zid. Prostorija ima volume 336 kubnih metara i treba instalirati toliko cevi, da njihova ukupna površina iznosi 46 kvadratnih metara.

Kompost se unosi u sanducima, koji se pune do 30 santimetara visine, bez nabijanja. Napunjeni sanduci se stave na kolica, voze u prostoriju i slažu se onako kako smo ranije opisali. Sanduci s nastavcima (nogama), ukupno njih 312, stave se u 6 redova (po 3 dvostruka reda) 13 sanduka po dužini i 4 sanduka po visini, te se još 78 sanduka stavi u najviši red (ovi su bez nastavka tj. nogu). Kada su sanduci složeni, opere se pod, stavi u pogon viseći ventilator, postave alkoholni termometri, isto tako i daljinski termometar s dugačkom sondom, koji se očitava iznad prostorije (naime, unutar prostorije vlada temperature 60° C za vreme pasterizacije). Vrata i otvori se zatvore i pasterizacija može početi. Prvo što treba ućiniti to je da se u što kraćem vremenu postigne temperatura od 60° C, koja se održava najmanje 12 sati.

Nakon toga se počinje dodavati vazduh, uz povremeno provetravanje pomoću ventilatora ili otvaranje vrata. Uz dovodenje svežeg vazduha povremeno se uključuje i ventilator, koji isisava vazduh. Temperatura se održava izmedu 55 i 45 stepeni, uz povremeno zračenje i isisavanje vazduha. To sve skupa može trajati do 10 dana. Ventilator za isisavanje vazduha smesti se u jednom od donjih otvora za zračenje, na suprotnoj strani od ventilatora za ubacivanje svežeg vazduha.

Kada se primeti da nema smrdljivog vazduha (mirisa po amonijaku) i kompost počne da miriše na pečeni hleb, znači da je pasterizacija pri kraju. Ostalo nam je još nešto: treba držati kompost još 24 sata na 45 stepeni, uz obično dovodenje vazduha. Za vreme pasterizacije održava se vlažnost površine komposta. To se postiže tako što se gumenim (plastičnim) crevom s prskalicom na vrhu brzo poprska površina komposta i što pre izade iz sale jer je veoma mučno pri tako visokoj temperaturi izdržati dugo.

Sejanje

Posle pasterizacije kompost se ohladi na 25° C. Seme (micelij) treba izmešati sa komposom. To se može postići na dva načina: podizanjem gornjeg sloja komposta ili pravljenjem rupica. U prvom slučaju kompost se rukom podigne na dubini ne većoj od dva - tri santimetara, ubaci nešto micelija i kompost pritisne, da dode u kontakt sa micelijem. U drugom slučaju, kada se načine rupice na dubinu od četiri do sedam santimetara ubacuju se komadići micelija, tako da je njegov gornji deo dva - tri santimetara ispod površine komposta. Kompost se nabije daskom, da bi nastao što bolji kontakt izmedu micelija i kompasta i da površina komposta ostane ravna radi nošenja pokrivača. U prostoriji se posle sejanja održava temperatura od 25° C. Za 12 dana posle sejanja celi kompost proraste nitima (sličnim paučini).

Pokrivanje

Kada je kompost prorastao na njega se stavi sloj pokrivača debljine 3 santimetara, napravljen od mešavine treseta i tucanika (ili lapora). Treset se stavi 70, a tucanika (ili lapora) 30 %, uz podešavanje pH (da bude neutralna: niti kisela niti alkalna). Zatim se zalije vodom, koja u sebi sadrži 2% formaldehida (2 litra 40-postotnog formaldehida ili 98 litara vode). Pokrivač se drži na temperaturi iznad 15° C, da bi formalin mogao delovati. Sloj pokrivača koji se nanosi na sanduk iznosi 3 santimetara. Za prostoriju sa 390 sanduka treba 6 kubnih metara pokrivača, od toga 4,2 kubna metra treseta (70%) i 1,8 kubnih metara tucanika ili lapora (30%).Regulira se pH na 7,5. Praktički, treba 3 litra pokrivača za dva sanduka (tj. za kvadratni metar površine). Pokrivač se rasporedi ravnomerno po površini komposta.

Pokrivač se drži stalno vlažan, ali ta voda mora ostati u pokrivaču, ne sme prodreti niže, jer će sve uništiti.

A sada sledi priča o branju šampinjona.






Tags: kompost za šampinjone, kako napraviti, kompost

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo